За част америчког Српства

на код Српске Ратне Мисије, кад је народ већ судио Проф. Путин е њим је само један “мати делић заведенот братства!" Нама се чини, "да се крај пак срећнот стања "не шине

браспни га, распни", већ прости му!".:. Да се случајно бартендер“

није преварио па место “81", нашем драгом колеги, кад је ову тужбу шисао, подметнуо “от или можда, чак и пуних “1002

Ну било како му драго, за нас ностоје, поред оваквог. урединка Ам. Србобрана", неке друге чињенице о којима морамо водити мало озбиљнијег рачуна. Те чињенице су следеће: “Ам. Србобран“ орган је Српске Народне Одбране. Као такав он пише по упутству господе М. Тривунца и М. Прибићевина. Први је председник Српске Народне Одбране, други је оно што би др. Љ. Леонтић назвао

«фактотум“ у Српској Народној.

Одбрани. Дакле, њихова је засслуга што се данас тражи од Српске Ратне Мисије да се меша у ове наше спорове на нарочито одређени начин — обележен овом тужбом против Проф. Пупина као генералног конзула Краљевине Србије. Њихова је то

заслуга, па је и њихова одтоворе.

ност, што се на овај начин, од стране органа Српске Народне. Одбране, дочекује Српска Ратна Мисија.

Узгред буди речено, ми смо већ давно приметили да се ова“ кав дочек припрема. Српској Ра тној Мисији. Приметили смо да

се за ту сврху организује наро-

чита новинарска кампања. На то смо већ скренули пажњу натих читалаца. Сада истичемо са мо ово: Шре, док међу нама није било г. г. Шрибићевића и Тривунца, дочекасмо ми: др. Поточњака, др. Велимировића, М: Ма рјановића, др. Жупанића, г. При бићевића, др. Гривунца и српског посланика. Ну тада чињасмо овако: пре њиховог доласка борисмо се међу собом као жути мрави. Али чим чусмо да се ти гости искрцаште на америчко тле, остависмо кошља у трње и почесмо се надметати — ко пре госту да поднесу хлеб и со. Тако смо ми радили у својој заведеносви“. Ну, као што се види, то не ваља!...

Друго што желесмо истаћи о-

вом приликом, на жалост, изгледа мало сухопарније. Ово, би ва, ми смо под оптужбом. Гуже нас, нашег Проф. М. И. Пупина. пред нашим узвишеним гости“ ма. Да ли је право и поштено што се та тужба подноси балш сада; да ли је та тужба неоснована; да ли она противречи самој себи, — све су то споредне ствари. Ми смо оптужени и ва ља нам се бранити. Није лепо ни то чинити пред гостима. Али, као што се види, г.Г. Прибићевић и Тривунац су зато ту, да реку и одреде што је лепо ну реду. Ша кад они веле да треба. тужакати, то значи да се треба и бранити.

Нека наши узвишени гости, које најтоплије молимо да нам опросте, што их, по жељи Г.Г.