За јединство и слободу

Споменик на Најманчалану.

Поносит, горд у вис се диже, Ко да би хтео међ' звезде ближе, Да дигне дела вечите славе Јунака палих,

Ко тужни спомен борбе крваве, Свако му слово у злату трепти, Свако ко жива буктиња светли, Свако ће бити светло вечито

И говориће громко речито Свим народима и поколењима До год их овде на земљи има: Како се света слобода брани, Како се земља жртвама храни, Како се живи и радо гине

За част н славу Отаџбине,

О, браћо, што сте јуначки пали И дигли углед свом милом роду, Над хумкама су вам божури цвали И врх њих стоји као да пише Чувајте ово немамо више

Све смо вам дали за слободу!“

Дали сте много, пали хероји,

Крв сте пролили ширином света Из које ничу у златној боји Три млада, снажна и горда цвета Сплетени чврсто у. један венац, Којему цео свијет се диви,

Јер Србин, Хрват и Словенац.

Са ваших дела слободно живи,

С поносом ваше помињу име И на мермеру златним словама