За јединство и слободу

4.

П

Пред мрачни понор стављени смо били; Сад треба радост у домове наше.

Сад треба отац уз Гусала звуке, Одморен од дневне тегобе н блата, Да' узме чедо у знојаве руке,

И да му пева о данима рата.

Сад треба мати кад о срећи снива, Радости пуна, крај дечице мале,

да пева о њима које земља скрива, Што падоше бранећ' наше идеале,

Сад треба сеја у пролећне дане,

Од најлепшег цвећа венац да оплете, И где год нађе гробове незнане, Бораца палих, да га на њих мете.

Сад трба браћа незнана и знана, Коју чиста љубав Отаџбини води. Од Триглава даљна до Кајмакчалана, Да певају химну Краљу и Слободи.

Сад требају Срби, Хрвати, Словенци. Та згрљена браћа наше родне груде Да раде и дају све што могу дати,

„Да нам Отаџбина наша срећна буде.

1926 год.

Стег Јединства

Непоштедно крв смо лили врелу, Широм света и наших брегове, Докле нисмо стигли светлом делу, Започетом пре седам векова.