За јединство и слободу
поје
12
Немања је истом циљу хтео, Ал му Господ досудио није, Да када се својом моћи пео, Венац Славе и јединства свије.
Душан дође, венац свијат' стаде, У њ' уплеће цвеће разнобојно: Цар Лазаре на Косову паде, Затим дође ропство петвековио.
Дође Ђорђе, диже мач убојни:
„Из ропства се прени мио роде,“ За њим Милош; у тој светој војни, Сину искра злаћене слободе.
Ат кад Петар Велики се јави, Својом снажном и челичном руком. Стеже гују што слободу дави,
И сионске трубе јасним звуком.
Нашем роду слободу објави,
"Од Триглава до Јадрана плава,
Стег Јединства на бедеме стави, Да згрљену браћу обасјава.
Понос Отаџбине.
Прохујали су дани буре љуте прах црно етрошено је стење
И на сунце обасјане путе
Гордо ступа ново поколење.
Запојено витештвом и славом Прађедова па Косову пали Сан векова постао је јавом слон нас запљуснуше вали