За јединство и слободу

Сећаће нас вековима на тегобе прошлих часа Кад се широм сва Европа као море заталаса. Кал падаху главе људске, кад гинуше милиони, Кад не беше нигде мира, ни у самој васиони.

Али наша браћа мила што падаху на све стране, Као кад се снопље жање, у топлије летње дане. Свуд сејаху кости своје, по свој нашој домовини, И по мору, и по копну, и далеко у туђини.

Крв се њина проливала, преко поља, пруко гора, Од Дунава, Саве, Дрине, до Јадранског даљног мора,

А из бујне крви њине, Слобода нам ниче ова, Из. костију браће наше, наших палих соколова, О јунаци наши мили, ви у своме гробу ледну, Почивајте, јер створисте Краљавину силну једну.

Сјединисте славу рода Србин, Хрват и Словенац, Где год нађу хумке ваше, полагаће на њих венац.

И сеоске моме лепе, доносиће цвеће бело, Сећаће се: Слобода јер ваших руку свето дело.

Хеј Словенци, Срб' Хрвати, сједињева браћо мила, Сад чувајмо дела њина, јер крв се је многа лила!

И будимо увек сложни, без роптања и без вике, Херојима нашим палим, подижимо споменик !

Ми не дајмо света гробља да обујми густа трава, Већ на сунцу и у цвећу нека сваки мирно спава.

Гроб крај пута.

У крај пута, ено тамо, Хумка коју крије трава

И под њоме млади војник Тамно бледог лица спава,