Зборник радова

Izdašno st pcjodinih izvorc i njihovo nadnorske visino. kac i nadnorslca visinr. korita Ribnicc, prikazani su na donjoj tnbeli.

Merenje izdašnosti izvora koja su goro navedeha iavršeno jc 13; I 1974. gudine. Avgusta neseca 1972. go'dino, izncreria količina vode u izvorina 1 i 2- iznosila jo 0,1 odnosnc 0,08 1/soc; dok je tredi izvor praktično prcsušioo Prena kasivanju neštana. koji nepante nanjo količine vode, nože se snr.trnti da je tada bio praktično hidro goološki nininuuo Vođn iz izvora je. u ncrnalnin prilikana bez boje, nirisa i ukusa, Tzuzeaak čini period velikih kiša kada dolaui do zanudivanja izvora. Cvo je posledica velike propusne noci kročnjakn, nrze infltracije vode u podzcnljo j kac i relativnc plitkog nivca pcdzenno vcdc < Naravno, ovono bi so noglo dodati i to da se radi o izdani fornirancj u otvorenoj hidrogeološkoj strukturi, Ako bisno davali ocenu o nogućno sti eventualnog snabdevanja ovin vodana dečijeg odnarolišta, koje se pla nira u neposrođnoj blizini, onda se rora naglasiti da bi za to n.ajpogodniji bio izvor br, 2, Ovo tin pre jer jc na prvon izvoru podignuta sponen - česna. Na krajUj noglo bi se ištaći da su ovakvc ili sličnc izdani fcrnirano duž cole Ribničke klisure, Razlika je u tone što u ostalin delovina ulogu hidrogtcloSkog izolatora neria serpentinit v.eć noka druga stena. Ili so pak izvori javljaju neposrednc uz rečno korito Ribnice koja za čitav ovaj teron predstavlja najnižu erozionu bazu.

3

izvor br a /naziv/ nndnorska visina r n izdasnost U 1/ SC C s 1 /Školska čosnn/ c V? CXJ o o 2 /Rajova česna/ 280 0,37 3 /Bunnrić/ 310 0,08 korito Ribnice 240