Зборник радова

njih uginu nogđe u šunio ov>- jc dobar izvor hrono pogoto vo ato šc radi o krupn. j clivljači kcja se uzgaja na lovnin terenina /Bobijn, Povlcn, istočna Bosnc/; Ovakvi lovni toreni preć.stavljaju i opasnost za opstanak grabljivica, u prvon rcdu lešinara. Lcvačka društvr. vrše trovanje lisicn, vukova i drugih štetočina skoro svakc godino, Svu zatrovanu divljač nonogućo je pronači, tako' da mnogc postaju plon grabljivica koje se na ovaj način truju. Lovačko društvao "Soko" vršilo je trovanje štetočinn juna 1972» U Košljana jo nadjen jođan nrtav prinerak koji se verovatno ovon prilikon otrovao. 9, Otpaci prilikon klanja donače stoko važon su izvor hrane, U jeson u svin solina se kolju svipjc i ovco radi ostavljanja nosa za zinu. Po kaaivanju ncštana, ton prilikon okuplja se i hrani otpacina voliki broj' lošinara. Zbog "sanitetske uloge" Ijuđi ih u ovon kraju no proganjaju. Uginule donnće životinje ne zakopavaju u zonlju već ih stavljaju u šune gdc ih _rlovi pojećUo Srcdina u kojoj žive orlovi lešinari pruža in dobro uslove za opstanak, Jedino su ugroženi delovanjen čoveka, u prvon redu lovca. Akcije trovanja Stctočina so izvode tako da često donoso više štete nogo koristi, Volika opasnost preti oć lovckradica i lovaca na trcfcje za koje jc preparirani orao vrodan ekspcnat. Ako uzneno u obzir vrlo nizak rcprocluktivni potoncijnl nijc teško zaklju čiti koliko jo štetno snnnjivnti njihovu brojnost. ZAKLJUČAK Ovin radon sano je započeto istraživanje surih lešinara u Sevcrozapadnoj Srbiji. Inajući ovaj rad u vidu nogu so iakšo istraživati ostali probleni, u prvon ređu njihova biologija ko.ja je nalo studirana u Jugoslavijai. Moženo konstatovati da so raći o jodnoj brojnoj populaciji kojoj preti opasnost postcponug izuniranja. Njihova zašti ta nožo se uspešno sprovosti u saradnji sa lovačkin dacušt-

- 10 -