Зборник радова

ktori njhovog opstanka; svetlost, teaperatura, vlažnost, stru t ian.ie vazduha i drugo. Deistvo ovih faktora uslovliava aktivnost noskvita. Radi lakšeg razumevania, analizirajno utlcai svakog odn.iih. gvetlost Moskiti su noćni insektri. D a ki e , za niihovu aktivnost niie potrebna svetlost, Ne sano da ni.ie potrebna, već in sneta, Niihova aktivnost poćinie posle zalaska sunca, u surnrak, kada se pala prve svetilike. U svitanie zore, papatači se vraćaiu u svoia skloništa. prena tone, svetlosni signal za početak niihove aktivnosti kao'i za nien prestanak. Prinećeno t ie da veći broi prineraka ispoliava aktivnost pri nesečini, a nanie pri oblačnon vreaenu i poorčini. Mogu će ie da nesečina i svetlo zvezda ioaiu izvenog uticaia. U potpunoa nraku, i ako razvi.ieno, čulo vida i nebi puno koristilo u oriientaciii. Tenperatura Tenperatura ima presudan uticai kako na po t iavu noskita u ,iednon kra.iu, tako i na niihovu aktivnost. Da bi se noskiti razvili, potrebno ,ie dvadesetak dana (uzastopnih) sa temperaturon iznad 20°C tako se nože razuneti invaziia moskita u severnim kraievina (Voivodina) za vreme žarkih i suvih leta. Za samo kretanie moskita, potrebna t ie tenperatura iznad 16°C. Snižavan t ie temperature u ponoćnia časovirna ima za posledicu za niihovo vraćan t ie u skloništa. Za sve vreme istraživania u Merošici (I.VTII -31.V111 1973) merena ie temperatura u 7, 13 i 15 časova, Kainiže temperature izmerene su: u 7^-18°C, u -20 i u - 20°0, a na t iviše; u - 23°C, u 13'" - 28°C i u 19" 1 - 26°C. Iz ovih nuraeričkih podataka vidi se da ie tenperatura relativno visoka i da su t lo t i koleban.ia mala. Može se zakliučiti da ,ie avgust 1973. godine bio pogodan za raznnožavanie i aktivnost moskita. Vlažnost i vazdušna strujanja Ova dva faktora uslovljona su, donekle visinom temperature, Moskiti su se prilagodili na vlažnost koju su uslovile nožne tempo' ture i druge okolnosti (kiša, oblačno vreme i sl.) . Ona najčešće iznosti 60 do jb. \s 90% u vremenu od 20 do 22 . U Svakom slučaju vlažnost jo veća noću što pogoduje moskitima. Uopste uzev, moskiti su slabi letači, Njihovo kretanje se sastoji od preletanja sa mesta na rnesto ili kraćim skokovima. Zbog toga vazdušne struje nepovoljno deluju na njihovo kretanje. U noći 19 avgusta, praćeno je-doletanje moskita na nr. veštačko svetlo. P 0 tihom vremenu, do

- 14 -