Зборник радова

HV. Внсина таванице осцилира од 4 m до 11 m. Y овом делу пећинског канала на 247,5 и 290-ом m налазе се две бигрене пречаге внсоке по 1 Иза 'ових бигрених пречага вода је ујезерена, дубока 1 m.Ha 305-ом m на I’едном већем кречњачком блоку формирао се пећинскн стуо Р 07m а висок 2,8 m. Овај део пећинског канала је без акумулатнвних тераса, и у потпуности, по ширини испуњен водом. На 320-ом m пећииск канал лактасто скреће ка југу и меандрира у том правцу до 400 m где се проширује на 5 m. Висина таваннце је око 6 m. Акумулативни процеси V овом делу пећине су слабији него у претходном. Налазе се две мање акумулативне терасе, изграђене од глине, у мањим пећинским проширењима и нешто салива по зидовима канала. На 347,5-ом m канал je преграђен бигреном пречагом високом 1 m иза које је вода ујезерена. Д 400 до 471,5 m пећински канал се пружа ка југоистоку, где се завршава сифонским језерцетом. На 430 m пећински канал се прошируЈе на 10 m што представља најшири део пећине. На десној схране налази се акумулатнвна, глнновпта тераса широка 2,5 m а дугачка 15 m. Вода у овом делу пећине је дубока само 0,1 m. Од 440 m, и са леве и десне стране воденог тока се налазе акумулативне, глиновите терасе. У води се налази кречњачки блок широк и висок 1 m, који je спао са таванице. На 460 m пећински канал се сужава на 2 m. Иза сужења се налази у округло сифонско језеро. Пречник језера је 6 m а дубина око 5 m. Внсина таванице v овом делу пећине се креће од 2—6 m. Даље напредовање кроз пећину немогуће је без опреме за роњење и специ Јално обучених спелеолога. Споредни канал се налази на 217,5 m од улаза у пећини. Пружа се правцу iyra и са главним каналом комуницира преко салива високог 4 m. Дугачак је око 27 m а просечна ширина му је 2 m. На крају прелази у непроходну пукотину. Топографски није снимљен, те није унет у план пећине. Он главном каналу доноси извесне количине воде. ХИДРОЛОШКЕ И КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Дегурићка пећина припада типу влажних пећина, јер кроз њу протиче сталан водени ток, и то пећинама изворског типа. По својим физичким особинама вода у пећинском току је индентична са осталим водама карста, без боје је, укуса и мириса. Вода је скоро увек бистра на пећинском улазу јер се таложење глинених, нерастворљивнх честица врши у утезереним деловима тока иза бигрених пречага. Температура воде дуж целе пећине је 7°С. Мерење је извршено 16. јула 1976. По својим хемиЈским карактеристикама вода пећинског тока спада у кречне, тврде воде због раствореног кречњака у облику Са(НССВ)2. Вода воденог тока као и прокапне воде су засићене те излучују бигар (бигрене пречаге, саливи, сталагмити). Издашност воденог тока није мерена. Климатски, пећина припада типу хладних пећииа, чија температура опада са дужином пећинског канала. Ова неуједначеност температуре у пећинском каналу је услед вигледи у предњем делу пећине кроз који циркулише топао ваздух из спољашњости, док на већој дужини воде ни ток расхлађује ваздух.