Зборник радова

та пазило на то којој партији припада и колико је богат. Партијност и политичко изјашњавање је после I св. рата посхало битан моменат који је могао реметити и диктирати услове и најтананијим појавама друшхвеног живоха мешхана Рајковића. Кмех је водио збор, организовао је заједничке радове нарочихо кулук, могао је да расправља о свим сеоскнм споровима и могао је да кажњава до пех дана захвора. Кмех је пресуђивао чак и код брачних и породичних проблема. „Ако мајка хоће да врахи кћерку која је побегла у другу кућу морала је да доведе кмеха па да он пресуди. Он је био бог и баина..Кмех се обавезно позивао код процене „похре” (шхехе коју причини хуђа схока). Пандур је по наређењу кмеха схоку ухваћену у шхе хи одводио у сеоски одбор, „селски хор”, саграђен у ценхру села и схока је ху осхајала све док се шхеха не намири. Кмех је сакупљао опшхински порез и селски прорез. Плаћало га је село посебним нарезом који је одређнван према имовном схању и богахсхву мешхана. Кмех није имао посебна обележја, али је по правилу носио шхап као симбол пошхованог и искусног човека. Сихне сеоске опшхине предрахне Југославије обезбеђивале су и плаћале селског шумара, учихеља и пандура. Тако је било и у Рајковићу. Пандур је био сироташан човек, ненаоружан (уггркос имену), момагао је кмеху, носио пошху и сл. Сеоска имовина и режим њеног искоришћавања Село Рајковић нема херихорију у високој, планинској зонн. Све су површине обрађиване, па хако нису посхојале „селске ливаде” зване „селине” којих је било у оближњим подпланинским селима (Брежђу и Пријездићу на rrp.)- Посхојала је „селска шума” чију је сечу и нскоришћавање пре I св. раха конхролисао кмех, а између два раха опшхина која је плаћала шумара, чувара селске шуме. Пре усхановљавања опшхина сеча селске шуме се није морала плаћахи —сеоски збор н кмех онемогућавали су шхехну и неправичну сечу. Селске шуме су измеВу два раха углавном припадале опшхини. Село је плански искоришћавало снаху водених хокова. Посхојале су хзв. редовничке воденице које су припадале појединим фамилијама. Називају се редовничке јер су их поједина домаћинсхва у фамнлији корисхила по договореном реду. Домаћинсхво које по реду води послове у воденици задржавало је право на ујам. Колекхивни сеоски радови и обавезе КУЛУК је био најчешћа обавеза сваког сељака. Пословн који су се завршавали кулуком одређивани су на сеоском збору, а њихово извршавање надгледао је кмех. Кулуком се обично изграБивао сеоски пух, зграда од заједничког инхереса и сл. Кулук се давао у радној снази, најчешће, али се одређивао хако да се понекад морао давахи махеријал, схока за вучу и сл. Обавезе домаћинсхва одређиване су према имовном схању и мушкој радној снази. Неиспуњавање обавезе кулука кажњавао је

14