Зборник радова

Млада мора прва да усхаје у кући, да доноси воду, полива укућане, пере им обућу... Прича се, да компшје поране да виде младу како носи воду, да би рекли да ли је млада вредна шш не. Ако млада побегне од младожење, после тога не сме да излази из куће (због срамоте) док се поново не уда. Ако се удовица поново удаје, не прави се свадбено весеље (човек не може два пута да буде младожења а жена млада). Само се прави мали ручак. ГОДИШЊИ ОБИЧАЈИ Први празник у години је Божић (7. I). Два дана уочи Божића је Бадњи дан, а уочи је Пећиндан. На Бадњи дан се иде у шуму (обично домаћин) и сече се Бадњак искључиво церово дрво. Први ивер од Бадњака се понесе кући и чува целе године у млекари. На Пећиндан се коље и пече прасе печеница. На Бадње вече (уочи Божића) се сече Бадњак и уноси у кућу. Уноси се и зобна слама на коју поседају деца и вичу: „Пију, пију, квоц, квоц”. Она остаје у кући два дана, а трећи дан се ујутро износи и ставља на сваки калем. Вечера на Бадње вече се сасхоји од пребранца и пнте. Домаћица окади кућу и укуђане тамјаном и сви се три пута прекрсте. На Божић се ујухру од бубада и џигерице из печениде прави паприкаш. Рано ујутро долази полазник. То је компшја или пријахељ који први уђе у кућу и он разгрће ватру, а домаћида му дарује јабуку xi понуди му ракију. Некада се пре полазника у кућу уводио во. За њега се месио колачић са рупом на средини и стављао му се на рог. После ручка се во упрегне у саонице и иде се кроз село. Бадњак се ложио сва хри дана, а шхо осхане уноси се уочи Нове године (14. I) у кућу и каже; „Како ја љубио бадњак тако моје овце јагњад”. Кућа се не чисхи, столњак се не скида и судови се не перу сва хри дана Божића. Божићни ручак се сасхојао од печенице (неко схавља и кокошку у њу), сарме и чеснице (божићни хлеб са паром) - „Ко нађе пару у чесници, његов је новчаник целе године”. Од печенице се остави глава за Нову годину, плећка за Богојављење (19. I). На Нову годину се умеси хлеб од пројиног брашна василија и ишара зовиним прутем. На Богојављење се гледа у плећку да ли ће бити добра година. Тада се ишло у Пауне, где је био освешхан бунар па се одахле доносила водица у флаши. Та се вода чувала целе године, и није могла да убајатн. Савињдан (27. I) се славио у школама. То је светосавски сабор. Одређивао се један домаћин да спреми ручак, а долазили су сви сељани, чланови одбора, људи из ошхггине, док су пак деца деклемовала. Са савињданом се завршавају божићни празници. Y марту је почињао часни ускршњи посх који траје шест недеља и завршава се са Ускрсом. За то време јео се купус, бели лук, пасуљ, проја и кромгшр.