Зборник радова

22. марта су младенци. Тада младини родитељи, фамилија и пријахељи долазе на ручак код младожење и доносе се дарови. Ускрс мења датум (мај или април). Недељу дана пре Велике недеље (недеља уочи ускрса) иду цигани по селу, свирају, певају и добијају дарове. На Велики петак пред Ускрс се фарбају јаја. Раније су се фарбала копривом (зелена), љуском од црног лука (браон) и галицом (боја у грумуљицама) која се куповала код бојаџије. Јаја су се шарала воском (листићи гранчице и сл.). Сваком ко дође у кућу дарује се јаје а такође и „куцало”. Спасовдан је крајем маја (назива се и велики четвртак). Пре њега је Водени чехвртак, кад се не ради. Сви у селу славе Спасовдан (сеоска преслава) и спремају ручак. Уочи тог дана се сече лесково пруће и носи се у њиву. Y њиви се направи крст од тог прућа и забоде у земљу. То се раније радило да би се српска земља разликовала од турске. У јуну су Духови и Покладе. На покладе се мушкарци скупе у кафани и ко се од њих први напије постаје председник бекријског друштва за целу годину. 28. VI је Видовдан и тада се завршава школска година. Уочи Ивањдана (7. VII) се плету венци од траве ивањаче и стављају на сваку капију. Огњена Марија (30. VII) и Свети Илија (2. VII) се празнују због грома. 27. IX је Крстовдан. Каже се: „Ко се крстом крсти, тај на Крстовдан мрси”. Y октобру, новембру и децембру не постоје значајнији празници, сем Усекованија, Митровдана, Никољдана који се славе појединачно (као кућне славе). НАРОДНА ВЕРОВАЊА НАРОДНА ВЕРОВАЊА О ЖИВОТИЊАМА Веровања о вуку Од Андријевдана до Савиндана празновало се због вукова. Y том периоду укућани су се морали придржавати одређених забрана: није се смело снути, није се двостручио ни конац, ни вуна, нити било шта друго. Прекидао се рад на састављању саоница све до завршетка празника. Кршење наведених забрана и ограничења условљавало је шхетне последице углавном за схоку, јер би је у хом случају вукови чесхо у току године нападали. Забрана у вези сасхављања саоница се односила на људе. Прекршихеља забране или неког од његових укућана би у хоку хе године сигурно пресрео и заклао вук. Y исхом периоду, од Андријевдана до Савнндана, било је забрањено помињахи име вука, јер се изговарање његовог имена смахрало еквиваленхним његовом дозивању. Исха забрана је посхојала при сејању паприке. Због чега и хада нису умели објасинхи. За врачање и лечење разних болесхи корисхио се вучији „зев” опкројена кожа око вучије чељусхи. Одмах по рођењу дехе би провлачили