Зборник радова

Дете је, после порођаја, прихватала жена која је при њему помагала и притом је оно могло, али није морало, да дотакне земљу. Пупчана врпца се отсецала орпом, увијала у крпу и бацала. Међутим, у Сихарицама постоји обичај да се пупчана врпца дехета осуши и чува, да би се касније саставила са дутгчаном врпцом другог детета. (Деца ће се лепо слагати). Верује се да ће се дете обесити кад одрасте уколико се роди са оупчаном врпцом умотаном око врата. На пупак детета схавља се парче платна нахопљено лојем. Кад пупак охпадне баца се. Посхељнду, коју породиља сама вади, увија се у сукњу, чува један дан а захим баца у реку да би деге имало више хране... Дете се први пух купа млаком водом која се баца било где, док у неким селима (Сханина река, Снхарице) посхоји обичај да се њоме залнва цвеће јер „дечја вода” «е сме да се газн. Води, у којој се дехе купа све до четрдесехог дана, се додаје „зламење" (вода коју поп свети у цркви) које доноси неко из фамилије кад се роди дехе. Флаша са свехом водом се схално допуњује обичном! водом. Дете се повијало пеленама које су се правиле најчешће од кошуља или неког мекшег махеријала. Прихом се водило рачуна да се мушко дехе не повије пелеиама направљеним од женских кошуља јер у супрохном, кад одрасхе „хрчаће за женама”. Одмах после свадбе млада је морала да прави повој од вуне; док је то радила морала је да ћухи како дехе не би плакало. Прве недеље дехе је спавало у гребену да би му зуби били хврди а глава окрутла. Након тога се чувало у колевци коју је доносила прородиљина мајка на мале бабине или ујак дехеха (Бобова). Прве седмиде после порођаја породиља-бабињара је лежала поред огњишха на слами; није смела да усхаје нихи да излази. Y Врагочаницн је чак посхојао обичај да једе одвојено, има своју кашику и виљушку и да се умива одвојено од осхалих. Y хом периоду смахрана је нечистом и хаква је била све док не бп охишла на реку да се окупа. Притом би хри пуха попрскала недра и лиде водом а кад би се врахила кући морала је одмах да задоји дехе. Веровало се да ће мајка због овог обреда имати млека кб река. Односе са мужом није смела да има 40 дана јер је сматрана „пресном”. Први оброк породиље је био неслан; хакође ннје Сдмела да једе кисело и љухо јер у супрохном ће јој „груди пући” од сувишног млека. Да би квалихех млека био бољи морала је да пије ракију. Да би се дехе зашхитило од злих сила (вешхица, напоменице, ноћниде, лепхирице које сисају крв, стрељаче које свехле као буздованј: испод јастука, као и на прозору схављао се барух и глогов трн забоден у бели лук, или раздвојене маказе (Сханина река); иопод колевке се схављала пракљача која је украдена на реди и која својим лупањем шхитн дехе; иза враха или испод колевке схављала се метла окренута навише; —• прса дехеха су се мазала белим луком или кокошјом балегом. Такође се и мајка штихила од злих сила хако што јој ce у посхељи схављао бели лук и глогов трн. Судбину детеха, одмах по његовом рођењу одређивао је: усуд у облику духа; Св. Сава; суђениде.