Зборник радова

СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ*) Упознавање и просидба Прела су се одржавала најчешће у јесен и зиму. На тим прелима се обично прела кудеља и радили су се ручни радови. Девојке су певале песме и то најчешће по две у групи. Мушкарци су играли разне игре и причали о девојкама. Тада су се момак и девојка упознавали. Момак и девојка упознавали су се и на вашарима и играикама. Такође су се упознавали и на „водицама” (мали вашари). Ти вашари су се одржавали од Младе недеље до Спасовдана (30. мај). Девојке нису смеле да иду на вашаре док не напуне 20 година, а дак су млађе ишле на „собете” (сеоска весеља). Младићи нису смели улазити у кафану. Старешина куће је одређивао ко ће са ким да се ожени или уда. За девојку је била велика срамота када сазнало да је ш-гала односе пре венчања. Дешавало се да се родитељи због тога одрекну детета. Бивало је и отмица девојке, па је долазило и до свађе и до туче између родитеља. Бирали оу се моми.и и девојке који су били приближно имућни. Понекад се дешавало да се сиромашна девојска уда за богатог момка. То се дешавало ако је девојка „видра” (паметна, вредна, радна, послушна и лепа). Постојале су и „наводаџије” или, (чешће употребљавани израз) „проводаџије”. Они су „сочили” (наговарали) девојку или момка да се уда или ожени. Он је умео да хвали девојку или момка. За „наводаџије" су се узимали довитљиви и искусни људи. Када изабере будућу снају, момков отац нде у посету девојкнпом оцу. Он се у почетку претвара да је дошао ради поола и они тада разговарају о њиховој деци. Момков отац каже: ~Ја сам чуо да код тебе пријатељу има девојка за удају, па пошто ја имам момка за женидбу ја сам дошао да видимо да се они узму.” Тада он види девојку и ако дође до договора они кажу: „Дај да углавимо” (уговоримо прошевину). Y прошевину иду момкови родитељи, а може и неко из фамилије. Момак није ишао у пошевину. Тада изводе девојку да је виде сви просци. Девојка им љуби руке и служи их, а они је дарују. Девојка се ту „капарише”. Као капара се даје новац, накит и дукати. Девојка је после каггаре .могла да оде за другог момка, али је капару морала дугшо да врати. Дарове јој купују будући свекар и свекрва, а и она их при одласку из куће дарујс. На прошевини се договарају о исгшту, дану свадбе и миразу. Девојка се назива „мнраџинка” ако нема брата, а мираз јој је очево наследство. За иајвреднију ствар у миразу су раније сматрали машину за шивење. Када се девојка иопроои она се самим тим и вери, јер јој се дарују новац, накит и дукати. На иопит код попа се нде по договору. Тада их поп иопитује да ли С У Y крвном сродству идали нх неко иије натерао на венчање. Даи када се врши истит назива се испитни дан, а испитаници су добијали иопитно писмо као знак да су испитани.

*) Свадбене обичаје прикупили и записали Јаковљевић Горан и Иваиовић Драган у току лета 1984. год.

67