Зборник радова

ГОДИШЊИ ОБИЧАЈИ* Зимски обичаји По иародним схватањима овог краја зима почиње од Никољдана или Аранђеловдана. Свети Никола се слави 19. 12. Слави се посно јер је „у посту”. Од јела се обично спре.ма: чорба, кромпир, пасуљ и купус. Тек од скорашњег времена (после II св. рата) се спрема и риба. Сматра се да је Св. Никола путник и да је заштитник свих оннх који путују. Пре Св. Николе празнује се Св. Варвара (лразнује се 17. 12.). За овај дан се кува „взрида” (варено жито). Поред жита стави се понеко зрно пасул>а, бундевског семена и кукуруза. Варица се меша лесковом гранчицом. Кад се варида спреми леокова гранчица се забоде у жито да би жито боље родило. Божић На Бадњи дан се опрема све што је потребно за Божић (печеница, колачи и остало). Домаћин одлази у шуму по бадњак (дрво за бадњак је морало бити довољно велико да може деле ноћи горити на огшшпту; за бадњак се обично сече церово дрво). Кад домаћин донесе бадњак у кућу први ивер даје „станарици”, а ова ra ставља у ћуп да се кајмак боље „вата”. Бадњак у кућу уноси домаћин, а на прагу га чека неко од укућана и баца на њега зоб говорећи; „Христос се роди”. Затим бадњак ставља у огњиште. После тога домаћин доноси сламу, а на прагу га опет дочекују, бацају зоб и говоре; „Христос се роди”. Кад се унесе у кућу слама, она се мало рашири и домаћин или домаћица стављају јаоуке, колаче, оомбоне и сл. које деца пијучући траже по слами. Затим се уноси печеница. Обично је уноси домаћин са сино.м н глава иде иапред, Кад стигну до прага баца се зоб и говори; „Добро вече, сретна ти веселица” (то каже домаћин оном ко баца зоб). После свега тога ставља се џак на сламу л на њега се поставља вечера. Домаћин стаје у прво чело и очита молитву у чему га и остали укућани прате. Затим седају на сламу (на Бадње вече се уопште не употребљавају сто и столице јер се сматра да се Христос родио у пећнни, само на слами) и почиње вечера. На Бадње вече једе се само „гнежден” пасуљ (изгњечени), а мрве се после вечере покупе те се слутрадаи дају стоци ради већег бернћета. После вечере домаћица веже кашнке (да би заштитила живину од птида грабљивица). Слама се покупи трећег дана божића и ставља се на шљиве да бн боље родиле. Y Врагочаници по казивању Исаиловић Велизара слама се локупи 3. дана Божића, ставн у џак и изнесе се из куће на Нову годину и стави у шљиве да од боље родиле. На Бадње вече се медом намаже бадњак па га укућани редом љубе да би овце љубиле јагањце (да ове не би бежале од јагањаца). Домаћида на бадње вече прави тесто за чесницу, затим домаћин у тесто стави металну пару. После тога домаћица ставља чесницу на огњиште и на њу нагрие жар.

Чим устане домаћин доноси са извора свежу воду за у.миваље. Затим тражи дрењак и доноои га у кућу (по дренак може да иде и други

* Годишње обичаје су записали Весна Мартаћ и Петар Иванковић у јулу 1984. године.