Зборник радова

Приликом крађе стоке врши се гоњење по трагу, а за сведоке се узнмају они који виде гоњено стадо. Ако нестане нека ствар прво је траже у кућама оних који су раније били кажњавани за лоповлуке и no'ape. Такве људе пандури одведу у општинскн затвор на саслушање и задрже их један дан. Ако се крађа не понови, тог човека пусте преко дана да ради, а ноћ .мора да проведе у затвору све док не призна илн се не открије прави крнвац или догоди друта крађа.

Као доказ се може узети јемство неког виВенијег. Јемчи се за виВеније људе и то ако су оптужени за клевету. И при јемчењу је обавезно заклети се. Ако неко нз страха не сме да сведочи (хшаши се освете) .може насамо да каже кмету или пандуру оно што зна. Потказивања има пуно када се суди јатацима лопова, а људи се плаше сведочења јер су јатаци међу собом добро повезанн и обавезно се свете. Ако чувар ухвати неког да сече сеоску шуму мора да му от.ме секиру која служи као доказ. Сведоцп нису могли да буду млађи од 18 годнна, а такође нису могли бити у ближем сродству (до трећег колена) са оним за кога сведоче. Ако би неко на суду прнзнао кривицу добијао би блажу казну. Не призиавање крађе н заузеће туђег поседа се с.матра тешком кривицом. Свако дело које се урадп иоћу или при пожару је теже од исгог урађено у дан. Силовање, паљевина и убиство је злочин. Злочинцима суди срески или окружни суд. Кмет је могао да казни затвором до 24 сата без права жалбе, а општински суд до пет дана. Постојале су и новчане казне. Казна се одређује на основу штете, броја суђења и дела које је почињено.

„Бусен би обнчно осrao на глави, а можда сам si лагао да је земља моја”. (Раковић Раденко, Сташша Река)

86