Зборник радова

дооило одело оез плаћања морало се дати дупло више платна. Ако се трампи земља правила се квита (уговор) са два сведока коју је оверавао деловођа. Роба се обично мењала на пијацама и међу комшијама. И данас постоје замене. Раније се (пре II св. рата) раздвајање задруге врши деобо.м по AiyuiKoj линијн иа једнаке делове. Грунтове дели најстарији брат а право нзоора нма прво најмлађи. Храна (жпто, млечни производи, мед...) се деле по глави. Кућа, остале зграде и стопа се деле по пореским главама (м\ шкарци старији од 18 година). За коришћење воденице чводи се ред на 7 или један дан. При деобн прави се деобно поравњење које оверава деловоВа са два сведока. V селима постоје заједннчке шуМе. Право на испашу у шуми се дооија иобедом на лицитацији која се одржава једном годишње, у про леће, и којој могу присуствоати „странцп”. Заједничка шума није смела да се сече. Председник је могао да поделн заједничку шуму мештанима. Делнло се пронзвољно, али је внше добијао онај домаћнн (старешина задруге) који има вшле бирача у свом домаћинству. Ако неко нема децу могао је усвојпти туђу. Усвајана cv деца од 4 до з година. Ycbojcho дете је имало сва права као и рођето а гакође И део Т П Р И ' поде ™ за ДРУГе из које потиче. Внше су усвајана мупжа деца Јавна доора су прављена и одржавана кулуцима. Кулук ie наређнопштине а спроводао кмет. Линија на кулуку (део K oiii треоа урадити) се одређује на основу величине имања. Ствари Имовина се може стећи наслеђем, куповином, .миразом и поклоном. За међење (обележавање међе) се користе међаши; ако се ради о земљи. Y шуми се међа обележава каналом или се закрстн дрво. Дрво не припада ономе са чије стране је крст. Ако је крст окренут ка међи, дрво деле. Померање међе се сматра великим грехом. Да ои се прешло преко туђе земље морало се тражити одобрење власника, иначи се плаћала казна. Онај ко нађе изгубљену ствар дужан је да је преда пандурима. С гнм у вези постоји пословица; ~Што нађеш не кажи, што изгубиш не тражи . Ко нађе изгубљену стоку дужан је да пријави општшп-г. Рој ттчела припада власнику ако га је пратио од кошнице , у оупротном, оном ко га наВе. На зајам се узимао новц са роком враћања од годину дана и каматом од 30 9о. Ако неко не ложе да врати и за годпну дана рок му се продужи на две али плаћа дуплу камату. Казивачи: 1. Ристивојевић Миломир, 1912, Бобова. 2. Симић Александар, 1912. Бобова. 3. Бурић Душан, 1919. Мајиновпћи. 4. Бурић Веља, 1914. Мајнновићи. 5. Јефтић Божа, 1925. Станина река. 6. Јанковић Божидар, 1926. Врагочаница. 7. Бирчанин Павле, 1930. Оуводање. 8. Гордић Душан, 1907. Суводање. 9. Митровић Војин, 1903. Бобова. 10. Станић ЈБуба, 1910. Суводање.