Зборник радова

да јој помогне. Наш домаћин мобом влада ићи не може да пошаљемо прожињало да пошљемо прожињало да јој помогне прожињало с’ девојкама ићи не може, да пошљемо купиоце да јој помогну купиоца леђа боле ићи не може да пошљемо везиоце да јој помогну везиоце руке боле ићи не може, да пошљемо девојчице да јој помогну, која кашу, која ћаоу која лебац, која лонац ехо ужине.” Музичари су на жетву долазили око једанаест сати. Обично су шпли за жетеоцима ударајући у бубањ или свирајући у овиралу и кланет. Ако се неко од жетеоца случајно запричао човек са добошем му је залазио иза леђа и једанпут је ударао њега у леђа, а једаред у бубањ. Позајмице су ујутро рано долазиле код домаћина и радиле код њега током читавог дана. Касније је због тога домаћин морао да одлази на рад. Ак.о су случајно позајменигце радиле само сат два код домаћина моба се одбијала, и домаћин који је примио позајмице иије био обавезан да код њих долази на рад. Предвече се одвоје неколико девојака да плету венце за пшеницу. Пре вечере кад дођу момци у кућу одреде се они који ће те венце да носе око врата. Вечера је обично почињала око 19 —20 часова. Девојке су обично стајале и певале у паровима. Кад ших две заврше с пеомом онда иду око и роз кућу, друге две почињу. Пролазећи кроз 'кућу девојке су певале момцима: „Овако Турци бибер сеју” а мушкарци им одговарали: „Није тако, већ овако”. Девојке: „Овако иду старе баке” Мушкарци: „Није тако, већ, овако”. Пожињало и његова девојка су били изузетно цењени као радници. Као „иаграду” добијали су курјук. Курјук је најлепше месо од најдебљег овна. На крају вечере добијали су више млека од осталих. Када се вечера завршила, вечери су приступали музичари. Ко је био најбољи домаћин позивао је и музичаре са виолином, а такође и певаљку са „дајрама”. Ка-

91