Зборник радова

ГЕОЛОШКИ САСТАВ И ТЕКТОНСКИ СКЛОП ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА Терен овог подручја изграђују кречњаци различите геолошке старости. Највнше су заступљени кречњаци средњег тријаса. Они имају широко распрострањење у западним, северним и североисточним деловима подручја и сачињавају главнину кречњачке масе. Највећу могућност достнжу изнад корита Градца и Козлице преко 400 m), а идући према северу кречњаци истањују. Јужно од Ваљева развнјени су доњотријаски кречњаци али су они мало распрострањени. У источним деловима подручја, око села Брежђа, развнјени су кречњаци горње креде. Овај део има посебан значај у тектонском погледу. Овде су се нзвршили интензивни поремећаји и раседање са комплнкованом структуром, што је нмало посебног значаја за ннтензнтет карстификацпје. Интензивни тектонскн процеси имали су значаја и за морфологију овог подручја, нпр. долина реке Манастирице предиспонирана је раседом истог правца. И поред великог распрострањења ова област нема јединствен кречњачки покрнвач. Ова и већ наведене околности да су кречњаци према северу и североистоку све тањн, имале су велики значај за нормални процес карстификације и за његову еволуцију. НАСТАНАК И ОБЛИЦИ КАРСНОГ ПРОЦЕСА НА ПОДРУЧЈУ ИСТРАЖИВАЊА После повлачења кретацејског мора, ова област је за време палеогена била копно. Земљиште је било испресецано многобројним раседима и имало карактер тектонског рељефа. Кречњачка површина била је изложена спнрању и флувијалној ерозији. Са проширнвањем пукотина постепено престаје површинско отнцање и спирање које се преноси у унутрашњост кречњака. Хидрографска мрежа се дезорганизује и флувијална ерозија престаје, уступајући место карсном процесу, који постаје главни фактор за формирање рељефа. Карсна ерозија постаје једина уз повољне услове: голу кречњачку површину и многобројне пукотине у кречњачкој маси створене тектонским поремећајима; формира рељеф. Карсни процес је могао, због повољних услова, далеко одмаћи у својој еволуцији, алп је у неогену био прекинут трансгресијом. Међутим, абразнони облицн који су тада настали у језерском стању, ннсу нн изразити нп пространн. Ако су некад и постоЈали, nocjre су уништенн флувијалном ерозијом и денудацијом. Њпховим утицаЈем, такође су спрани неогени седименти на висини преко 500 m. Са сукцусивним повлачењем језера, прво су највиши деловп области били изложени флувијалној ерозији и денудацији а затим и нижи делови. Доспевши до кречњачке подлоге флувијална ерозија је престајала: хидрографска мрежа је постепено уништавана скаршћивањем речннх долнна. Флувијални период је раније завршен у вишим деловпма области а доцнпје у нижим. Водени токови били су уништени скаршћивањем а њихове долине су као суве остале без функције. Главна река је успела да одржи свој ток и одолевала је карсном процесу, јер је располагала већом колнчнном воде, п да се усеца у кречњачку подлогу. Међутим њене мање притоке су биле уништене процесом скаршћивања а њихове долнне остајале као суве, висеће долине у оном нивоу у коме пх је карсни процес савладао. Са престанком флувијалног периода карсни процес поново постоје главни морфолошки чиниоц у изградњи рељефа ове областн све до данашњнх дана.