Зборник радова

МАЛИНЕ Постоје две врсте малина: градина и виламет. Граднна је издуженија и мекша, док је виламет округао и чвршћи. Осим те две врсте, постоји још и ваљевка. На 10 ари земљишта се добнја око хиљаду килограма чистог плода, од кога се добијају сокови, слатка и џемови. Малина се бере у јулу н то ручно. Садниде се набављају у задрузи. Ова воћка се сади у врсте, тј. у редове који су одмакнути један од другог на раздаљини од 2,5 м, а размак садница је 1,5 м. ЈАБУКЕ Јабуке се беру у септембру, а презнмљавају у вајатима (подрумима) умотане у сламу. Гаје се више врста јабука; делишес (златни и црвенн), колачара, кожара и прутовача. Од тих јабука се некад правила ракија тзв. јабуковача, а начин припреме је исти као и код шљива. Јабуке се у овом крају не прскају, мада би требало 5 пута годншње. Због тога што су на малој цени њима се не посвећује много пажње. Постоји изрека која ово потврђује: „Како роде, нек’ роде”. Јабуке се, такође, не крече, а проред између стабала јабука је 8-10 м. Приликом сађења неки сељацн користе ђубриво, а неки не. Садња се врши у јесен и то на следећи начин: У већ ископану рупу се ставља стајско ђубрнво, а затим се закопава воћка и набија земља. Што се више ставља ђубрнва око воћке, внше ће је нападати инсекти. Најбоље је да се воћњак окопава у пролеће. КРУШКЕ Крушке се гаје и одржавају као и јабуке. Постоји више врста крушака: караманке, водењанке, такуше, зимаке и др. Од крушака се такође прави ракија тзв. крушковача. Сушене крушке такуше користе се за јело у зимским месецпма. Осушене у сушионици за шлзиве стављају се у бурнће са водом и тако презимљавају. Вода, тј. добијени сок од крушака се пије. Некада се од крушака правио компот, док се сада корпсте само зрелп, свежи плодови за јело. ТРЕШЊЕ Од трешања прво сазрева ђурђевка (око 6. маја за Ђурђевдан). Затим, белице, руштавац и куркице. Белице су жућкасто-црвене и користе се искључиво за слатка, док је руштавац крупнији и меснатији и користи се за компоте. ВИШЊЕ Вишње се користе за тренутну употребу и од њнх се праве сокови који се користе зими. КАЛЕМЉЕЊЕ Највише се калеме јабуке и крушке, затим шљиве, вншње, трешње и др. На висини (пре средине крошње) стара воћка се пресеца и калемп млада. То се