Зборник радова

обавија сточном балегом и завеже крпом. Међутим, чистији и савременији начин је спајање воском. Требало би стално одозго помало заливати водом. ДИВЉА BIIHOBA ЛОЗА Дивља винова лоза даје мале и ситне плодове (вињаге) од којих се прави шпра. Налази се по стенама. Има леп мирис и црњкасту боју. Пуже уз дрво (најчешће орах) и кућу. Неколико пута је сечена и због недовољне пажње пропадала, али је веома јака и одржала се. ПОВРТАРСТВО У повртњацима овог дела ваљевског краја може се наћи кромпир, парадајз, грашак, бораннја, краставац, шаргарепа, лук (све врсте), паприка се ређе гаји у зависностн од близине реке, земљишта и надморске висине. Најчешћа болест која напада повртњак је пламењача. Биљка тада пожути и клоне. КРОМПИР Кромпир се сеје у марту и то бели и црвени. Принос кромпира зависи од земљишта и штеточина. Штеточина која напада кромпир је кромпирова златица која се појавила пре 10-15 год. када је почело интензивно ђубрење повртњака. Просечан принос је 1 кг по „оџаку”. Оцак је рупа у којој расте кромпир. Вади се у августу или септембру. Зими се ставља у трапове. У трап се ставља слама, преко сламе кромпир, а преко тога поново слама. Све се то затрпава земљом. Потом се стављају даске, а преко њих најлон. Око трапа се копа канал за одвод воде. ШАРГАРЕПА Семе шаргарепе се купује у задрузи. Сеје се почетком пролећа и током растења се плеви 4-5 пута, у зависности од развијености корова. Она може презимљавати као и кромпир у траповима, али је боље кад се заједно са земљом стави у најлонске цакове. ПАРАДАИЗ И ПАПРИКА Гаје се више врста парадаиза: црвени, розе, јабучар. За зимницу се, такође, користи још несазрео, зелени парадаиз. Паприка успева врло слабо и гаји се само једна врста паприке тзв. „шиља”. Оне су се раније сушиле, а данас се искључиво стављају у туршију. ЛУК Постоје црни, бели, аљма и празилук. Аљма се сади на јесен, а бели на пролеће, док се остале врсте лука саде на пролеће. Овдашњи људи кажу да је аљма најхранљивији и најздравији лук. Пре него што се лук посади земља се прекопа и преграбуља (уситни). Касније кад израсте, плеви се 4-5 пута, у зависности од корова. Лук се увенчи ради сушења које се врши на сунцу. По казивачу Крунаји Поповић: „Ако је ораница у близини воде, лук иструни у земљн због велике количине влаге.”