Зборник радова

ХЛЕБ Постојало је неколико врста хлеба: пшенпчни тзв. „сомун”, ражанн хлеб, проја. Пшенични хлеб се месио суботом (Давидовић - Мијачи) н за празнике (Божић, Ускрс, слава) док се у свакодневној употреби користила проја и ражани хлеб. По истом казивачу ражани хлеб се прави и за верске празнике, у недостатку пшеничног брашна. Сомун је округао и обично је тежак 2-3 кг. Хлеб је месила редара у дрвеним наћвама. Пшенични хлеб се месио са квасцем, а ражани хлеб и гтроја без квасца. Хлеб се месио према потребама домаћинства док је у Мијачима - Давидовић мешен понедељком, четвртком и суботом. Сељачки квасац се добијао на више начина. Најраспрострањенија је употреба тзв. малог квасца којн се по казивању Беоић Руже из Ребеља увече замеси без соли и нешто мекше од смесе за хлеб, нли се остављао од хлебног теста. Сељачки квасац се још правио од пене узете са ггреврелих шљива која би се тврдо замесила са брашном п мало воде. Од овог квасца узимала би се лоптица за мешање хлеба (претходно добро осушена). Каддомаћица изгуби квасац може га добити и тако што би се бели пасуљ потопио у воду н пустио да преноћи; квасац се још правно и од сирћетне киселине (сирће се добијало од друге комине преврелих шљнва), У Бебићима Вујиновача, квасац се правио од прокуване киселине од пива узмешане са пројом. Печење хлеба се вршило у хлебним фурунама или под сачом. Хлеб се у фуруну или под сач стављао на лопару, који је био прекривен липовим листом (поред липовог корншћено је и јаворово лишће, зими граннчевина или сува млечика). Пре употребе ово лишће је квашено да хлеб не би нзгорео. Ако се сач прекривао жаром тада би се хлеб прекрнвао листовима и одозго. Хлебна фуруна је спремна за печење хлеба када јој је небо бело, а жар пуцкета у њој. Сач би био спреман кад би се по њему зажарио хладан пепео. У једну фуруну је могло да се стави десетак хлебова. Поред хлебова су се од пстог теста правиле и лепиње (растањене и расечене у средини), док се у Пиргићи.ма - Ребељ лепиње праве без квасца. Много чешће се правила проја. Она се месила без квасца и искључиво од оелог кукурузног брашна. Меснла се у дрвеним текмама-наћвама и пекла под сачом. То се изводи тако што се разгрне ватра, затим се у такву ватру ставп поквашен липов лист, на тај лист се стави проја и прекрпје поново њиме. Онда се све прекрије жаром и сачом. Поред проје правила се и пројара тако што бп се у угрејану воду ставила маст и кајмак (сир); то се измеша, затнм се измути са пројиним брашном, ставе се jaja н та се смеша стави у плех. Плех се стави на разгрнуто огњиште, прекрије жаром и сачом. У Бранковићима Мијачи у проју се стављало мало лука и зејтина. Преко пројаре се стави плеханн сач у облику полумесеца који се затрпа жаром. Поред хлеба се правно и качамак од пројнног брашна, цпцвара, колачи (патишпањ), штрудле и разне пите. Од ппте су се правиле: пита гужвара „квашчара (непеченн листови су се прелпвали кашом од сира, кајмака, јаја и уља; савијали су се у ролне и пекли под сачом - Давидовић Јованка, Мијачи, док се у Ребељу - (Пиргић Анка , гужвара правила са сушеним корама које су потапане у кашу и затим згужване ређале у плех), листара (са сиром и кајмаком , листови стављани редно - нису гужвани), пита од јабука, пиринча (пошећерен и укуван пиринач корпстио се као смеса између кора) и гибаница. Гиоаница се правила тако што су се листови претходно испекли на шпорету, а затим се премажу смесом од сира, јаја и кајмака. У Бранковићпма Мијачи, листови су развлачени оклагијом од пола метра. У ту гибаницу се стављао кајмак направљен од мешавнне козјег, овчјег и крављег млека. У овом селу она је печена у котлу, док се у Вујиновачи код Арсића пекла у знданом шпорету. Постојала је н посна гибаница са орасима тзв. „орашина”. Све ове пите су прављене од пшеннчног брашна. Од пројиног брашна се правила пројина пнта која се месила на исти начин као и остале пкте. Постојала је тзв. „луковача”