Зборник радова

p °M, шаргарепом и црним луком, паприкаш са кромпиром. У породици Ранковић из Мијача за славу се износило: сир, кајмак, бели лук (салата), хлеб. пилећа чорбица, слатки пиринач, кувано месо. Савијала се и сарма са месом. V Вуковићима из Вујиноваче трпеза за славу је изгледала овако: кувала се крмепа глава у котлу нал ватром и тако се служила. Купус се кувао у земљаном лонцу, тако што се прво месо скува у лонцу затим се месо нзвади и ставл>а се купус да се кува. Још се износио паприкаш н хлеб. У породици јУlарковић пз Вујпноваче кувала се свиња, купус са прокулама, правила се и гибаница са кајмаком. ИСХРАНА ЗА ВРЕМЕ БОЖИЋНИХ ПРАЗНИКА На Божићно јутро бн се доносила хладна изворска вода са којом бп мушки члан породице (глава породице) замесио чесницу. Чесница се правила од пшеничног орашна и за ту се прилику начнњао нови џак брашна. У Пиргићима (ребељ), чесница се правила без квасца а у Арсићима (Вујиновача), се правнла са квасцем. Правпла се у жару и у њу се обавезно стављала пара. Чесница се шарала и украшавала сем код Несторовића (ребељ). Свака породица је украшавала чесницу на одређен начин: - код Арсића (Вујиновача), шарала се дреновом и лесковом гранчнцом; са виљушком, Петровић (Мијачи), забадана је гранчица од бадњака и зоб се пресипала преко чеснице, Јовановић (Вујиновача), лесковом гранчнцом убраном на Васиндан (Давидовић-Мијачи), крсним словом, Пешић (Ребел,), жаром са бадњака-евакл жар се намењивао да кукуруз боље роди, да пшеница класа, Марковић (ВуЈиновача) и са три шипчице од бадњака, Пиргић (Ребељ) који је преноћио у огњишту. Чесница се пекла само у фуруни у којој је горео бадњак. Разлика се јављала и у броју чесница које су правлзене; две - једна волу и Једна децн Марковић (Вујновача); три—за вола (шупља) мушка (округла са једним словом) и женска (шарана гранчицом, округла и већа од мушке), Поповић (Вујиновача). У осталим кућама се правила по једна чеснида. Код Пиргића (Реоељ), од Једног дела теста за чесницу се направи шупал> колач за вола (десни por) и Један округли за осталу стоку. И у осталим породицама били су овакви колачи. Код Давидовића из Мијача и Поповнћа из Вујиноваче део чеснпце се мешао са пола срца од посека, дулеком и зоби те се давао стоци. Код Петровића (Мнјачн), на колач намењен овцама ставл>ала се гранчица од церића. За сваки божић се обично пекла печиница н то од брављег меса које се клало за туциндан или на Бадњи дан, а пекло обавезно на Бадњн дан. На божићну трпезу се износила: печеница, суво месо, кафа и вино, ракија, суве шљиве и колачи, Бебић (Ребељ). Код Поповнћа (Вујиновача), прво се нзносила глава од печенице, док је код Марковића у Вујиновачи глава печенице оставл>ена за мали Божић. Још се спремала и слана гибаница са лнстовима-орашинама (пеку се коре и наспе се 2 пуна ока ораха), Несторовић, Ребељ, а код Јовановиna, Вујинивача, и пита са сиром. Обавезно се износио на трпезу и бели мрс. У највећем opojy породица десна плећка од печенице се остављала за мали Божић. ИСХРАНА ЗА ВРЕМЕ УСКРШНИХ ПРАЗНИКА бпава Се обавезно к У вала 11 шарала јаја. Имућнији људн су пеклн °f T п„ п ГпЧ ПеКЛИ ЖПВl,ну - У Ха иићпма, Ребел», пекла се гибаница и трудла одјаоука илн од пиринча. Кувала су се сува ребра са киселим купусом и гић Рo Ан ( к-е В .п СН р°еп° Л Т* ** W п <>пов„ћ, По Шф! Ребеља прво ускршње jaje се остављало да стоји преко целог лета v-rpßn " Не И нев Р емена - п ° народном веровању, ово јаје кад се заједно са сољу хлеоом, секиром и сшијом „знесе напоље може да растера облаке Секпра се окрене са оштрицом нагоре. F

76