Зборник радова

НАРОДНО ЛЕЧЕЊЕ НА ПОДРУЧЈУ СТАВА

На подручју ваљевске Подгорине етномедицина данас је мало примењена. Већина људи одлази, по потреби, код лекара у оближња већа места: Ваљево, Пецку, Осечину и друга околна места. Онај стари народни начин лечења са травама полако се заборавља. Све је мање људи који знају нешто о лечењу травама и који хоће то што знају да пренесу другима. Ово истраживање вршено је на подручју МЗ Ставе и села: Станина Река, Суводање, Ситарице, Бобова, Врагочанице и Маиновића. Као и у сваком крају и овај крај поседује неке своје обичаје који се чине за здравље. То је најчешће поштовање одређених дана у години. То су разни празници када се не ради и пости се. За Божић се уноси слама у кућу и гата за здравље људи и баца се жито. Такође на Божић ујутро једе се дрењина да би људи оили здрави као дрен. За Нову годину (14 јануар) постоји обичај, да ко први устане иде напоље и узима груду снега да би њом гађао остале укућане вичући; „Бежи врућ, ето студенога”. Уочи Петровдана пале се буздовани. Са њима деца трче око куће и штале, непрестано док не сагоре. Када изгоре деца их бацају у вис и то што више, да би људи и стока били што здравији. Буздован се прави од коре „јалове трешње , та кора се у народу зове лила, она се причврсти за штап дугачак око 1 метар. И запали се. По завршетку жетве жене одлазе на извор и плету венце са којнма долазе кући. Када оне дођу кући три одређене особе иду кроз кућу и певају жеталичке песме. У народу су се пре одређене болести сматрале за срамотне, а то су: туберкулоза, женске болести, болести срца, шуга, бубрези, и стомачне болести. Смртоносне болести су биле; грозница, запаљење плућа, жутица, шарлах, колера, бубрези, срчане болести, ујед змије, чир на желуцу, тифус, итд... Ово истраживање обухватило је око 50 болести човека. Ту су присутна и веровања о појединим болестима, њихов узрок, време трајања, симптоми, и народни начин лечења.

* Истраживање обавила и податке обрадила Јовановић Зорииа

81