Зборник радова

фрагментима заобљених трбуха, непрофилисаних обода или наглашених масивних данаца грубљих лонаца и нешто грубљих здела, углавном тзв. "огњишне” керамике. У врло малом броју констатоване су зделе финије обраде, биконичне или хемисферичне форме израђене од пречишћене земље, која је црне боје и без јаснијих орнамената. Ретки су налази украшених посуда. Један од таквих, веома карактеристична за млађе фазе винчанске културе јесте уломак трбуха зделе украшене урезаном меандроидном траком испуњеном косим плитким убодима, у тзв. "schtichband" техници (Т. II: 3). У овом керамичком материјалу констатовано је и неколико уломака обода који су били украшени финим утискивањем прстом на самој усни. Такође, пронађено је и неколико тракастих лучних и брадавичастих дршки већих црвено печених посуда. Направљене су од непречишћене земље и грубе су обраде (Т. II: 1,2). Врло занимљив налаз у керамичком материјалу представља десетак плочастих потпуно очуваних пршљенка, констатованих in situ у низу, што указује на сачувану конструкцију вертикалног разбоја. Неколико пронађених жрвњева и гладилица било је направљено од ситнозрног пешчара. Њихова употреба је била велика, што се дало приметити по траговима употребне абразије на самим налазима. Тако, једна од алатки свакако може да се определи функционално као глачалица за коштане алатке, јер има на једној страни јасан траг - удубљење, тј. канал, настао оштрењем коштаног предмета (алатке, шила или сл.). Овакви налази карактеристични су за праисторијска насеља. У већем броју пронађени су одбици од силекса, више него на било којем локалитету у ваљевском крају. Силекса, тј. одбитака алатки од кремена има разних димензија и облика, али углавном преовлађују мањи стругачи и ламелекоји су ретуширани, докје констатовано и неколико облутака (Т. Ш: 5-7,9). Силекси нису атипични за винчанску групу, али интересантно је да је састав минерала веома униформан, па можемо засигурно рећи да је већина ових алатки била прављена од исте стене, која је вађена на истом мајдану. Налаз који је споменут већ раније представља половину камене глачане алатке са перфорацијом на средини за углављивање дрвене дршке. Ова алатка, веома брижљиво обрађена, на сачуваном дисталном крају је затупљена и има приметне трагове употребне абразије. Ради се највероватније о комбинованој алатки, секири-чекићу (Т. III: 8). Овакав тип алатки, значајно је истаћи, није карактеристичан за винчанску културну групу, већ је пре свега одлика ништо млађих култура, које припадају времену тзв. енеолита. Утолико овај налаз поставља и дилему око датовања локалитета, тј. његовог континуитета окупације. Могуће је да се ради или о двослојном насељу (што није рекогносцирањем утврђено), или је у питању датовање које ово насеље приближава хронолошки самом крају винчанске групе, паралелно са постојањем на западу и северу тзв. групе Sopot-Lengyel, а затим и Bodrog-Keresztur.

9