Зборник радова

Краћи опис ових топонима биће значајан за лакше упознавање са многим особинама истраживаногтерена. КАПА МОРАЧКА (2226 м) је планина која се налази северно од Стожца и изнад самог врела Мораме. Име је вероватно добила по једном од својих врхова, Заградаи (2217 м), који својом стратиграфнјом подсећа на торту и као капа доминира над врелом Мораче. Јужно од Капе Морачке, а северно од врха Стожца, налази се врх ВОЈНОВАЦ (2072 м) који је као топоним сврстан међу Стожачке врхове, мада се по неким својнм особинама може одвојити као посебна целина. РЕКА МРТВИЦА је десна притока Мораче. Њено најзначајније изворнште Врела Мртвице налази се на јужним падинама Стожца. У Вељу Дубоком овај водоток прима две притоке Кротају и Речицу, и одатле тече ка југоистоку, теменом антиклинале у коју је усекла свој кањон, до Међуречја где се улива у Морачу. Мртвица је типична крашка понорница, са великнм бројем понора који у летњем периоду "гутају” њену воду. Река се одликује изузетно лепим кањоном. КАПЕТАНОВО ЈЕЗЕРО. Овојезеро глацијалног пореклаформирано је у великом цирку, на 1678 м НВ. Језеро је најзначајнији хидролошки објекат овог подручја и захвата површину од 92.180 м" и запремину 1.194.440 м 3 Максимална дубина језераје37 м а просечна 12,9 м. Око језера се налази велики број катуна а у летњим месецима честа слика су и раширени шатори планинара, алпиниста и осталих заљубљеника у природу из целе Југославије. Језеро је порибљено пастрмком па је и спортски риболов овде добро развијен. МАНИТО ЈЕЗЕРО је доста мање, а налази се изнад Капетановог језера у ледничкој долини Ј аблановац на 1773 м НВ. Доста је неприступачно и од Капетановог језера се долазн стрмом стазом којом чобани стоку у планину. Површина језера је 26.000 м 2 а запремина 164.178 м . Највећа дубина је 13,4 а просечна 6,3 м. Досадашња проучавања и легенде Терени Стожца као и околних планина мало су истраживани како од спелеолога тако и од стране осталих истраживача. Постоје доста штуре информацију везане за хидрологију и геолошку грађу слива Мораче. Ови радови обухватају цео слив Мораче па је овај део, као врло неприступачан доста штуро обрађен. Спелеолошка истраживања практично нису ни вршена. Спелеолошко друштво Црне Горе обавило је 1986 године спелеолошко хидролошка истраживања слива Мртвице за потребе електропривреде Црне Горе. Истраживања су везаназа потребе изградње мањих хидроелектрана на Мртвици, па је рад сведен за основна хидрогеолошка истраживања где су као спелеолошки објекти третирани и извори и понори потока док су ”прави” спелеолошки објекти углавном само евидентирани и третирани са

91