Зборник радова
Врсте које се јављају само у четвртом типу воћњака: 1. Phylloscopus collybita 2. Erithacus rubecula 3. Carduelis chloris > воћњацима овог тшта појавњују се врсте чпји је жпвот везан за шумска сташгшта. а нису посматране у осталим тнповима воћњака: Phylloscopus collybita и Erithacus rubecula 3 овом тшту воћњака забележено је 28% врста посматрашк у свим воћњацпма. Као што је наведено нстраживања фауне птица воћњака спроведена су у августу када највећп број птица почиње да мигрира, па се резултати овог истраживања не поклапају у потпуности са нстражнвањпма Матвејева ( Matvejev , 1950), којс су спроведена у доба гнежђења. Тако су посматране неке нове врсте као Luscinia luscinia, које се на овпм просторима могу впдетп само на сеоби, Такође проблем у проучавању је и да се већина птица креће у мешовптпм јатпма. у налетима хранећи се у воћњацпма Тако се у једном воћњаку у налету птчца може посматратп већп број врста у једном делу дана, док се у другом делу дана не може прнметити ни једна једина врста. Као што Matvejev (1950) наводи састав гтткца је веома хетероген, и неттостојан. Неке врсте посматрају се само у воћњацима на већој надморској висини, тако да проблем у упоређивању воћњака који се налазе у разлзгчитим окружсњпма, на разлпчитим надморским висинама увск постојп. Из тог разлога издвојена су нетири тнпа, која се по квалитативном и квантитативном саставу орнитофауне разликују међу собом ЗАКЉУЧАК У периоду од 3 до 16. 8. 1997. посматрано је 46 врста птица пз 19 фамзшгја п 6 редова. Воћњаци су важна станишта за живот и исхрану ггшца. о чекгу говорн податак да је од укупно 80 врста регистрованих у овом подручју, у воћњацима забележено 46 или 58,5%. Најзаступњешгја породица су сенмце ( Paridae ). Најзаступњенија врста је велика сенцца ( Parus major), затим сврачак ( Lanius collurio) и црноглава грмуша ( Sylvia arricapilla ). Од предатора у воћњаку се cpehv мишар (Buteo buteo) и соко ластавнчар (Falco subbuteo). Веома важан податак је налажење велжог славуја ( Luscinia luscinia) 6amv воћњацима, што је први обњавњени податак о овој врсти за подручје вањевског краја. Врсте ухваћене у мрежу нмале су повећане наслаге сала због предстојеће сеобе. 3 воћњацима је нађен већи број гнезда од којих су највише заступњена гнезда сврачка (Ланиус цоллурио), свраке (Pica pica), а у мањим пукотинама (дупњама) у стаблима воћака, сешша (Paridae) и бргњеза (Sitta europaea) . Овај рад шгје потпуна фауна птица воћњака јер одсликава тренутни састав и бројност, док будућим истраживањма, која се морају планмрајти на дужп низ годпна и са сезонском динамиком, са посебннм освртом на сезону гнежђења, која је и најважшра. Само таквим нстражмвањма утврдиће се какав утицај имају воћњацн на "распрострањење и жлвот птица у Србији". ЗАХВАЛНИЦА Захваљујем се Данкп Мићевић, Кристијану Спариосу, Милошу Вулетнћу u Горану Секулићу, а посебно Борису Новаковићу на уступљенЈгм подацтзма.
Зборник радова
62
Број 15