Зборник радова

Сва вода која се налази у овим кречњацима гравиртира према дренажним зонама које се налазе на границама између карстног п некарстног терена. При том, ниво издани према дренирајућој зони веома благо пада и то утолико блаже уколико су пукотине и шуттљине повезаније и шире. Може се претпоставити, да се Дегурићка пећина налази у некадашњем нивоу подземног тока реке Градца, те представља једну његову фазу у којој је ниво подземне воде био главни ерознони базис за мање подземне токове који су гравнтнрали према Градцу, Доцннје се еродовањем порфиритске жице, тј. вододржљиве бране, спустио главни ерозиони базис који је условио сттуштање и еволуирање шшоа карстне пздани, као н тока Дегурнћке реке. У вертпкалном погледу, код Дегурићке пећине могу се уочити: - сува зона са вертикалном цпркулацијом воде (у њој се налазе и бочни канали, чнја је релативна вислна неколико метара изнад данашњег тока), - зона са хоризонталном циркулацпјом воде (кроз коју се пружа главни канал), у којој се вода креће и хоризонтално и сифонално. У почетној фази, док су воде текле кроз иннцијалну пукотнну, примарну улогу је пмала крашка ерозија. РаствараЈs'ћи и односећи карбонате вршила је проширпвање иницијалне ттукотине и стварала предуслов за интензивирање механичке ерозије. У моменту када је механичка ерозија постала прнмаран продес у морфолошкој еволуцији пећинског канала, интезивирају се процеси вертикалног п хоризонталног усаглашавања. О некадашњем интезитету процеса усаглашавања, дефинитивно говоре велике разлике у висини таванице које се крећу од 1 до 10, па и више метара. Некадашњи сифонски и асцедентни делови ггећинског канала су разорени п уништени. Данас је процес вертикалног усаглашавања у поодмаклој фазн, а може се рећи да је започео супротан процес. Истовремено уз усаглашавање подземног тока Дегурпћке реке, успоравањем протицаја дошло је до излучивања кречњака и стварања акумулативних спелеолошкпх облика. Напме, таложењем сиге на иницијалним препрекама, и пзграђивањем пречага и када, долази до ујезеравања и смиривања воденог тока, У новонасталим пећинским језерцима вода таложи честице нерастворљиве глине, и полако их затрпава, што поново доводи до извесне вертккалне неусаглашеностп воденог тока. Већина сифона у Дегурићкој пећини заправо настаје подизањем нивоа подземне реке услед у]езеравања. Извесно је да је само први сифон тектонског порекла, односно да је настао спуштањем корита дуж ггопречне пукотине (раседа). Такве појаве су се дешавале, највероватније, током скоријег пернода у еволуцији пећине, што можемо закључити на основу потопљеног пећинског накита, којн је несумљиво настао пре него што је сифонски део корита реке спуштен и потопљен. Текући кроз инпцијалу пукотину водени ток је био принуђен да меандрира. У тежњи да нађе што краћи пут до пећинског излаза водени ток је нападао ртове меандара. Разоравајући их стварао је мања пећннска прошлрења. Услед интезивног вертикалног, слабио је процес хоризонталног усаглашавања. Данас, када је вертиклно усаглашавање завршено к када је водени ток изгубио кинетичку енергију ујезеравањем, хоризонтално усаглашавање је сведено на мннимум. У кречњацнма изнад пећнне постоје кратке скрашћене долине. Б. П. Јовановићсматра да се пећински поток делом хранн водом из тих скрашћених долиннца, а делом нз крашке области источно одатле (Јовановић, Б. П., 1958). Та крашка област, иначе слив Драчићке реке, је део некадашњег речног система Лепеннце, пре него што је Лепеница дезорганпзована крашким процесом. Он закључује да је Градац, односно Дегурићка река подземно пнратерисала део некадаштвег речног система Лепенице, и да данас воду добпја и из сшгеа Драчићке реке. Р. Лазаревићпредлаже да ту претпоставку треба проверити бојењем понора у селу Драчнћ. Међутим, до сада једини покушај утврђивања подземних хидрографских веза Дегурићке пећине извршен је 1988. године, Дегурићко врело је осматрано приликом бојења понора Поцибраве, леве притоке Бање, речице која извире из Петничке пећине. У узорцима није регистрована боја. 14

Лазаревић. Р. (1996.. стр. 169).

ЗБорник родова

ipoj 15