Зборник радова
У сипарском материјалу учествују блокови (20x30 cm), дробина и земља. У подножју сипара су блокови испод којих се отвара следећа вертикала. Трећа вертикала (тачка 8) дуга је 23 m; ширина канала на том делу је свега 1 га, али се канал шири даље по пукотини и до 10 m. У дну те вертикале (тачка 9) поново се јављају прокапне воде. Одатле се отвара прва дворана (“сипарна дворана”), ширине око 5 m, дужине око 17 m, висине око 20 m. Таваница није класична него прелази у пукотину са проширењима оџацима. Из ове дворане препињањем (од тачке 11 до 12), затим проласком кроз мањи канал, преко блокова, улази се у велико хоризонтално проширење (“дворана пред другом јамом”- од тачке 13 до 15). Дужина тог дела је 20 m. На 5. метру са леве стране појављује се пукотина у азимуту 345° која се везује са долазним каналом (између тачака 12 и 13). Висина таванице са оџацима и у < ■ зој двораш је више од 20 m. На зидовима дворане, 2 m изнад дна, запажа се хоризонтална пукотина која раздваја калцификовану белу и троишу бакарно црвену ci ену. То нам указује на два нивоа у развоју јамског система, где тамнији део карактерише јаму од улаза, а светлији - компактнији део одговара изгледу наставка јаме. Канал је сада знатније хоризонтално померен у односу на јамски канал од улаза. Непосредно изнад пукотине у азимуту 170° кроз коју се наставља јама, налази се проширење (тачка 15 до 15-1) запуњено дробином и нагнуто под углом од 45° ка улазу у нову вертикалу. Од тачке 16 почиње нова вертикала укупне дужине 51 m. Овај део карактеришу два паралелна канала, међусобно раздвојена стеновитом масом у виду преграде, која се на 21. метру проширује у полицу (“прва полица” тачка 18). Та два канала се спајају 10,5 m пре дна вертикале (тачка 21). Дно вертикале названо је “друга полица са три отвора”. Од полице у азимуту 160° пружају се два мања отвора, док је трећи отвор, у азимуту 320°, полазиште нове вертикале “превис” (тачка 22). Ово место било је крајња тачка истраживања јаме 2001. године, док су истраживања из 80-их година долазила само до почетка вертикале. Укупна дужина превисне вертикале је 43 rn (тачка 22-23). Ширина канала у овом делу је у просеку 8 m. “Превис” се наставља даље вертикалом дужине 25 m која је карактеристична по већем интензитету прокапних вода, целом својом дужином (“кишна вертикала”). Са ове вертикале улази се у дворану названу “дворана са блоковима”, која се по азимуту 345° проширује у канал дужине 10 m. У дворани се примећује “скорије” одношење наслага са дна до висине од 30 cm. Јама даље улази у систем меандарских канала. Канал је на потезу од тачке 29 до 35 узак, нивои кретања кроз канал се преклапају. Дном канала, које је запуњено дробином и блоковима, тече вода; присутне су прокапне воде. Такође пар наредних, краћих, вертнкала прате водопади. Меандар прелази у низак канал кроз којн се пузањем и провлачењем испод блокова улази у нову дворану. По дну дворане налази се дробина са земљом. У време максимума вода дно дворане је поплављено. Иначе, подински материјал је подлокан и по рубовима дворане склон
Број 16
зборник радова
103