Зборник радова

доломитични кречњацн и доломити, а на ужем рожнаци, пешчари и лапорци, а у ладинском кату и вулканокластити. Јурски седименти изграћују главну масу планпне и њене северне. јужне и западне падине. У оквиру јуре су доминантни карбонати - кречњаци и доломити, а подрећено се јављају рожнаци и лапорци. Кредни и палеогени седименти изграћују крајње јужне падине планине. Квартарне творевине су заступљене моренама н глациофлувијалним творевинама, које указују на заглечеравање у доба дилувијума. По тектонској реонизацији Црне Горе, терен ове планине, са широм околином припада структурно-фацијалној јединици Високи крш, која је из правца североистока навучена преко зоне Будва дуж регионалне дислокације. (М.Мирковић, 1994 год., 24).

КАРСТ ЛОВЋЕНА Карст планине Ловћен сврстава се у холокарст, јер су заступљенн сви површински и подземни облици карстне ерозије. али и флувиокарстни облици, па чак и појаве акумулације бигра. Као што се види из дела о геолошкој граћи, Ловћен је кречњачка планина прилично хомогеног састава. Постојање великог броја раседа, дакле интензивна тектонска активност, условило је и постојање великог броја пукотина у кречњачкој маси. Дакле омогућена је и циркулација главног агенса карстне ерозије - воде, кроз кречњачку масу. Доказ да је комплетна стенска маса Ловћена захваћена процесом карстификације су бројне вругве, бочата врела, али и јака крашка врела (Шкурде и Гудрић у Которском заливу), дакле преко 1700га дебели слојеви кречњака су карстификовани. Значајну улогу у процесу карстификације имала је и некадашња речна мрежа на Ловћену, која је данас ван функције, тј. не постоје површински токови. Плеистоцена глацијацнја, највероватније у току Вирма, захватила је и ову планину и оставила малобројне

Слика бр. 7 - Јурскп слојеви карбоната на Штировнпку

Број 16

Зборник радова

85