Зборник радова
облике, који су касније послужили за формирање неких карстних облика. Наравно, највећу улогу имала је вода, којом Ловћен није богат у површинском облику, уз садејство са интензивном тектонском активношћу. Наиме, на свпм приморским планинама се излучују велике количине падавина, у облику кише, снега али и града, као што је објашњено у делу о климатском карактеристикама. Све те падавине врло брзо пониру у подземље због постојања великог броја пукотина и избијају у облику јаких крашких врела на обалама Јадранског мора. ФЛУВИОКАРСТНИ ОБЛИЦИ И ХИДРОГРАФСКА МРЕЖА На Ловћену је некада постојала речна мрежа, која је дренирала површинске воде ка Которском заливу преко Његушког поља, према Будванском заливу кроз садашњу увалу Мајстори, а и према Цетињском пољу н Скадарском језеру. Од облика насталих флувијалном ерозијом данас су присутне само суве долине, негде преиначене у увале и системе вртача, нпр. увала Мајстори и сува долина Поповп доловн са системом дубоких левкастих вртача, и плавине. Површинскн дренажни систем кроз увалу Мајстори се настављао долинама ка Будванском заливу кроз сада суву долину Вратно, али и ка Бечићком заливу на истоку и југопстоку кроз суве долине. Из увале Иванова корита вода се дренирала преко Бућенела ка Цетнњском пољу. Такоће ка Цетињском пољу су се дренирале и источне падине Језерског врха преко Трешње, Крушевица и Стругова. Ка Његушком пољу су се дренлрале североисточне падине Језерског врха кроз некадашњи валов ледшпса и нанеле су једну велику плавину од глацијалног материјала на сам обод поља. Из Његушког поља, као дела једне велике старе долине чијп је наставак Бококоторскп залнв, вода се преко Крстаца дреннрала ка Которском заливу долнном речице Шкурде. куда н данас тече повремени ток. Западне н јужне паднне Ловћена. нначе нзразито великих нагиба су испресецане долинама углавном повременнх токова, које имају своје наставке у виду внсећпх долина, сувих долина и великих увала и поља. Некадашња речна мрежа је послужила процесу карстификације као модификатор рељефа. На примеру увале Мајстори п долине Попови долови се видп тај утпцај. Нашче, када је достигнут ниво карстпфЈгкације када нема могућности за формзграње н одржање површинских токова, вода је продрла у подземље н наставпла свој пут као подземна текућа вода. Та подземна река је условила настанак низа вртача левкастог облика огромнпх димензија до 100 rn у пречнику и 50 m дубине, тако што је у садејству са површинским понирућим водама у дну вртача омогућила јаче п брже распадање кречњака, па чак и испирала већ распаднуга кречњачки материјал. Текућа вода, било у подземном пли површинском облику, имала је велику улогу у стварању разних подземних облнка, дакле јама и пећина. Нпр., повремени ток који се јавља у увалп Бижаљевац је формнрао две јаме које су вероватно повезане, али су потребна детаљна спелеолошка истраживања, као и Јама у Мајсторима са својих 388 m дубине, настала радом тока који је делом пролазно кроз ту увалу.
Зборник радова
86
Број 16