Зборник радова

Данас, Ловћен јако оскудева у хидролошким појавама. Разлог за то је потпуна карстификација стенске масе. Већина извора се јавља у подножју планине, и на њеним јужним и западним падинама, где има и јединих токова. У хидрогеолошком погледу, Ловћен захвата много већу површину, јер се његове воде дренирају подземно чак у Скадарско језеро из Цетињског поља, што је доказано бојењем воде у сондажним бушотннама, или бојењем понора у Ивановим коритима и налажењу бојене воде у врелу Гудрић на обали Которског залива (В.Радуловић, 1994 год., 75). Као што се и види са геолошке карте, сви извори у вишем делу штанине се налазе на лапоровитим н детритичним кречњацима (Иванова корита, бунар под Трештеничким врхом), или на контакту лапоровитнх кречњака и тријаскнх компактних кречњака (извор Мећувршје, извор Јама, оба на висини преко 1300 m). Од сталних извора треба поменути и извор у Вучјем долу, Каменица у Бостуру, изворе у Његушком пољу, а од повремених изворе Шавник, неке изворе у Његушком пољу, и јака карстна врела у Которском заливу: Шкурде, Гудрић и Љуте. Што се површинских токова тиче, једини је ток Љубиног потока који извнре непосредно изнад Иванових корита и у њима понире на месту званом Блатиште. На Блатишту пониру и воде извора Иванова корита, тако да је он понор са сталшш гутањем воде. Понор Коритника на ободу Његушког поља је понор са повременим гутањем воде, као и понор-јама у Бижаљевцу. Важно је поменути и Језеро под Језерским врхом, које се такоће налази на лапоровитим кречњацима и које воду има у току влажних месеци, а лети потпуно пресуши. ОБЛИЦИ У КАРСТУ Како је већ речено, Ловћен је богат свим површинским и подземним карстним облицима у карсту. Распрострањеност ових облика је условљена различитим факторима, мећу којима су најважнији геолошка основа, геотектонска структура, прекрашки рељеф (фосилна речна мрежа, глацијални облици), као н савремени ерозивни процеси. Од површинских облика најзаступљеније су вртаче. Највише је вртача зделастог и левкастог облика, најчешће метарских димензија, док највеће ретко прелазе хектометарске димензије (левкасте вртаче у Поповим доловима). Дно им је углавном прекривено црвеницом, као продуктом распадања кречњака. Већина је очишћена од камена, а локално становништво их користи за напасање стоке и за пољопривредне радове. У многим вртачама стране су откривене и дошло је до стварања површина под шкрапаром. То се најбоље види на странама бунарастих вртача на западној падини Штировника, измећу Долова и Бижаљевца, где се јављају у низу. Од некарактеристичних облика вртача треба поменути и вртачу Језеро,' некадашњи леднички цирк, која је данас испуњена водом. Вртача Језеро, иако је представљала цирк, данас треба третирати као вртачу испуњену водом, јер глацијална ерозија је давно престала са обликовањем овог дела падине Језерског

Број 16

Зборник радова