Зборник српског Друштва Црвенога крста : Св. 1

99

дији његовој подручне власти прибавиће обавештења из правила која ће им изасланик ставити на расположење, а о раду -друштвеном нека послужи ово као извор за упознавање.

Кад је установљено Српско Друштво Првенога Крста, оно је у целој земљи имало евоје одборе и пододборе, који су упививали чланове, прибирали помоћ и за време ратова указивали услуге ратним болесницима и рањеницима.

да сва три наша рата постојали су такви одбори у целој земљи пи услуге њихове биле су од доста знатне користи.

Кад су ратови престали, растурили су се и одбори и тако од 1886. год. осим Главног Одбора у Београду и одбора у Нишу, нема у целој Србији ни једног окружног, ни среског ни месног одбора.

Овакво стање и оваква оскудна организација друштвена не само да онемогућава остварење друштвене задаће, него је још противна оном начелу, коме треба Шрвени Крст да служи ва Време мира. Јер задаћа друштвена за време мира исто је тако значајна као и за време рата. За време мира треба да је друштво потпуно организовано, да се становништво свестрано упозна (а смеровима друштвеним, да спрема нужно особље и материјал за негу рањеника и да прибира нужну помоћ за случај рата. Све то дужно је свако народно друштво Шрвенога Крста да врши за време мира, тако, да потпуно спремно дочека рат. Кад рат наступи, онда народ има друге дужности и онда друштво Црвенога Трста не би требало ; да апелује на милосрђе становништва бар не за оне потребе, које је требало спремити за време мира.

Осим свега овога ми морамо да се обашремо и на оно начело и правило, кога се придржава и централни одбор Првенога Крста у Женеви, као средишни и најглавнији орган целе ове хуманитарне установе. Централни одбор у ееневи на име поставио је правило и оно се овога најстрожије придржава да, само оно друштво рвенога Крста има у рату право на потпору од другиг друштава Шрвенога Крста, које је за време мира радило на својој организацији и спремало за време мира помоћ за рат. Ако дакле желимо, да за своје друштво и за српске рањенике обезбедимо помоћ других народа, који су нам толике велике услуге учинили у нашим ратовима, то нам образ не подноси сада да седимо скрштених руку и да

за време мира ништа не радимо пл на организацији друштвеној, ни на спреми за ратну потребу.