Звезда

БРОЈ 1

3 В Е

з Д А

СТР. 7

дине гдо он треба да је главни јунак. Светлоот не донире ни да му довољно лице осветли и он остаје пејасан. Ја сам се дуго мучио да докучим: да-ли Фочић има браду или не? Сем тога не може да се разазна од чега и од кудадолази светлост, па је онда врдо теихко контролисати еФвкт њен. Декорација, унутрашњост гозбе је с претеривањем мрачна, јер светлост ма од једне свећице или луча ствара реље®е; светлост се одбија од зидова и даје нредметима извесну контуру а атмосФери извесну прозрачност. Цртеж је веома замрљан јамачно зато што је несигуран, премда ја налазим да је чак и рука Фочићева а нарочито лице, врло доброг цртежа, али има их и који нису мога мишљења. Па у пркос свима тим омашкама о којима су оцењивачи водили рачуна и још строжије од нас суднлн, они су овој слици досудили прву награду те изложбе, — и имали еу право. Јер се слика ипак одликује врло лепом композицијом ако не положаја. а оно боја, јер има грдно много ,,савладаних тешкоћа", јер појава Фочићева ипак инпонује, јер цела слика стаје пред нас као права слика која ле одаје ни љубитеља ни ночетника, но солидно стоји на својим ногама! А то је све много ! Код госпође Бете преовлађује портрет, и чини ми се да би она ту могла велики успех постићи. Портрет њеног мужа (Бр. 14) је рад првог реда. Да је госпођа сиремила пет-шест радова овог калибра, могла нх је изложити ма где. Портрет је просто сјајан и као природност позе и као тачност израза и као композиција боја. По моме мишљењу то је најлепше парче у целој изложби. Види се да је госпођу интересирао модел. Љубав све може као што рече један мој пријатељ. Ваља пребележити још портрет М188 С. (Бр. 11)инортрет — скицу г ђе Б. (Бр. 12). Од осталпх је веома пријатан „Р1еш— ан" (Бр 33) а и копије су врло добре, нарочато као што је и г. Валтровић приметио Рубенсова ,,покајница" портрет једног девојчета (Бр. 47) и „војници при коцкању" од Брувера. Остали су радови, нарочито они у кожи, интересантни за гледање и ја држим да ће ти „уметничко занатлиски радови" овде у Београду још најбоље проћи. Г. Роксандић нам остаје дужан овог пута. Његов је „Роб" врло, врло леп. Положај је добро изабран нриродан и тачан, моделирање је прецизно и фино рађено, али ми не заборављамо да он ту статуу ради већ неколико година и да је то почео још у школи под благонаклоним погледима својих проФесора. Он је требао тај свој школски, врло леп, рад да „посведочи" једним својим самосталним радом, те да докаже да је имао ираво кад је из школе изашао. Међугим његови су остали радови — ма да их је врло мало врло слаби, а биста Краљева је више но слаба. Али он још има мегдана Да заврнгам: на сама дан отварања баш кад смо се највише занели гледањем, пуче у публици глас даеу,,Дахије" и остале радове купили Браћа Ђорђевићи. Грдно смо се насмејали. Карактеристично, јелте ? 8рес4а1ог ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ

Еако проводи време председник америчких државица. У почетку овога века, жена председника сједпњених државица Џона Адама сушила је опрано рубље у великој

сали Белога дома, где се сад примају посете. Тада су од двадесет и две собе, само шест биле меблиране и ту је била смештена цела породица нредседникова, који је слободно шеткао по собама како му се хтело, слободно примао кога је хтео, управо се користио слободом као и други грађани. Данас је Белп Дом величанствено меблирани стан, али обиталац његов није више слободан онако као за пређашања времена. Он нема на расположењу слободног времена. Изјутра кад устане одмах седне за писаћи сто, и ма како да порани, нема довољно времена да прегледа целу кореспонденцију: Он добија дневно најмање 800 писама. Хтео не хтео нриморан је да већину писама остави секретару на прочитање, који му свако јутро ре®ерише о садржини најважнијих п добија налог шта ће коме да одговори. Тек што секретар оде, његов кабинет напуне иосетиоци и молиоци. Као што је прописано, приватне аудијенције почињу само у 10 сати и свршавају у 1 сат, али у ствари оне трају цео дан. Јављају се чланови конгреса, депутати п сенаторп, једни без нратње, други у спроводу делегацпја; према томе, како они један ио један изилазе тако и број докумената на писменом столу председпика расге. Њега моле за какво место, од њега траже да заузму какву службу од оних 178 хиљада чиновничких места, која су на његовом разположењу. Пошто се избере нови председник, његова је дужност да замени готово сва ова (178 хиљада) службена места новим личностима но, према постојећем обичају, он нема, нраво да кога постави док се не носаветује са члановпма конгреса, који припадају ономе округу, где је место упражњено. После депутата, сенатора и делегација које их прате долазе, породице оних лица која су осуђена на смрт. Они моле за помиловање, и да би им се мохмо одговорити на молбу, ваља прочитати сва акта но којима је изречена осуда. Председник се ослобођава ових посетилаца и молилаца да би могао задовољити своје политичке пријатеље и нопгговаоце, који гомилама долазе у Бели Дом. Они долазе из свију крајева савеза, улазе у кабинет нредседников, пружају му руку и изилазе. За овима долазе други, после трећи; већина не проговори ни једну реч ноздрава, они само иогледају, стисну руку и изађу. По бројању Гарисона, који је пратио те разне носете, председник је имао, за три недеље само, да изврши 50 хиљада руковаља. „Ако он, — додаје Гарисон, — није постигао виши степен савршенства у тој вештини, њему нредстоји парализа шаке или целе руке. Једино срество за спасење своје руке састоји се у томе, да он ухвати руку посетпоца пре него би овај зграбио његову." Председник, који у овој прилици, ноказује пасивност, нропао је човек. Кад су се завршиле посете, расматрања молаба, докумената, руковања, дан се заврши и, председник право из кабинета мора да иде на спавање, немајући времена ни да прошета, ни да се одморн у разговору са домаћима, нити да остане на само. Да би се све ово могло издржати, потребна је јака Физичка сиага. До сада бирани .председници већином еу и имали ову снагу: од предеедника, само су тројица у моменту свога избора имади 60 и^шпе годипа и та тројица умрли су поеле некцлико месеци.; „За људе од 60 година — каже Гарисон, $-- избор за продседника ие значи друго, него осуда на рмрт". Сажаљење. — Један Француски Дон Ху^дау' овако је сажаљевао љубавнике: