Звезда

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 1

издање, које је добро примљено и расиродато у Енглеској. За Киилинга настаде слава и богаство. Ожени се једном врло богатом америчанком и сада се новукао у Нови Свет, где проводи зреме у писању, вожњи на велосипеду и бави се вртарством. У идућим бројевима донећемо још неколико његових одабраних причица. ЕОРИСНЕ ЗАВЕЛЕШКЕ Говеђа балега као дек позната је одавно, и ноједини марвени лекари унотребљавали су је као лек нри болести копита коњских, а у исто време и да омекшају при поткивању. Кравље ђубро добро је као облога, али има то рђаво дејство што у њему има пуно бактерија које изазивзју трулеж, с тога у таким случајима. пошто се скине облога треба нажљиво очнстити кониту од ђубрета, да не пронзведе трулење копите. Зоб као храна крава музара. 0 томе нише др. Меркер: да је зоб ванредно добра храна за краве од којих добијамо млеко, јер не само да се добија више млека, него је и млеко масније, и укус му је ленши. Зоб даје млеку

извесну арому, леп и пријатан укус.

белешке из књижевности 0 уметности

СТР. 8

— „Ако сте је видели ја вас сажаљевам — морали сте знлл-дети. Ако је никада нисте видеди, ја вас сажаљевам: Најленше, најузвишеније, најчаробнкје и најсавршеније на свету остаје вам непознато. — Ако сте разговарали с њом, ја вас сажаљевам: Нмаће о вами врло бедно мигољење — свн су заљубљени будале. — Ако ете нред њом ћутали, ја вас сажаљевам: Морала је мислити или да сте неми или идиот. — Ако сте је слушали, ја вас еажаљевам: елавуји ти шумски виртуози, постали су за вас најобичније животиње. Ако је нисте чули, ја вас сажаљевам: Нистс чули највеличанственије звуке и мелодије што облагорођавају срце и Душу и наиајају ум. Ако сте је само згледали, ја вас сажаљевам: Не остаје без последица ко Фиксира сунце а није орао, — остаћете слегш. Ако ли вам се погледи нису сукобили, ја вас сажаљевам: Ви сте у најцрњој тами, гробу или пећини, и бићете њоме вечито обмотани. Ако је љубите ја вае сажаљевам: Умрећете трагичном смрћу од игала или отрова. Ако је не љубите. ја вас сажаљевам : Умрећете као најгори нросјак од зиме или врућине, а никад нисте ни живели. — Ако, — што је немогућно, — вас љуби, ја вас сажаљевам: Сто хиљада ривала објавиће вам рат. — Ако вас нрезире, ја вас сажаљевам: Угушићете жалост својом сопственом крвљу — самоубнством. Да сумирамо: били ви млад илн стар, ружан пли лен, жалостан или весео, богат или сиромах, љубили је или не, љубила вас или не — ваља вас сажаљевати, јер сте занали у замке, које се само смрћу раскидају. АШ. КЊИЖЕВНОСТ Ридиард Еиплинг. У угледном броју нашега листа донели смо причицу Паметна жена од овог писца. Између свих млађих књижевника енглеских, ни један није створио сјајнију нити рапиднију књижевнпчку каријеру од романсијера Ридиарда Киплинга. Не марећи много за рекламу, он је до сад уиознао публику сам са својим делима. С тога ће битп интересантне ове појединости што их доноеи париски „Кеуне <1е8 Кеупеч." „Киплинг се родио у Калкути на сам Божић 1865; учио је школе у Енглеској, за тим, вратив се у Индију, одао се новинарству и почео је писати песмице, које су се публици веома допале и давао их је уреднику једног листа, неком Рукну Днну, мусломану, јер (говорио је он) „етихови чине леиу Фигуру у колони " Непознат публици и издавачима, а немајући сам новаца, млади несник није имао начина да оштамна своју нрву књигу. Корнстећи се положајем секретара редакције, мало по мало научио је слагачки занат и сложио две евеске, које је оштампао на врло грубој хартијп, у коју се увијају свеће. Те свеске сам је разаслао највиђенијим личностима у Индији и продао много стотина. Тај уснех га је подстакао, те је ступио у преговоре с једним издавачем за друго

Добили смо на нриказ ове књиге: * Забавник Српске Књижевне Задруге, свеска 4, с овом садржином: И А. Гончаров: Обломов ; В. Иго: Вогородичииа црква у Паризу, Е. Зола: Жаи Гурдон-, Н. Хоторн: Давид Свеи) X. Судерман: Гушчар. * Извештај о раду Министарства народне привреде по струци виноградарства 1897 години, издање министарство народне нривреде (одељење за земљорадњу и сточарство). Штампано у Држ. Штампарпји 1898. У издању књнжаре М. Стајића изашла је ових дана из штампе књига „Православље у Босни и Херцеговини," од II. М. Томића. Пошто је то дело од нарочитог интереса ми ћемо у једном идућем броју донети стручну оцену о њему. Издање је фино и укусно. * Б. Кнежевић, проФесор написао је дело „Принципи историје," прва свеска. Цело дело има три књиге. По опсежности, по озбиљности и начину излагања, а нарочито но идеји, коју писац кроз цело дело проводи, може се рећи, да „Принципи Историје" чине еиоху у нашој научној књижевности. Ми очекујемо суд стручне критике, а на само дело скрећемо нарочиту пажњу евих образованих људи. * Оштампана је из „Бранкова Кола" приповетка Ст. Сремца ,,Пон Ђира и ноп Спира" и за који дан пустиће се у продају. Ово је досад највећа Сремчева приноветка. * Чика Јова Змај издао је у Загребу „Предневенче,', књнгу за малу и велику децу. Та је књижпца иретеча „Невену," који ночиње ноново излазити. _

У Веограду продаје се аист само код продаваца на број.

САДРЖАЈ: „Бог да прости" (пеома) — „Крв за крв" „Из Хајне-а" (песма). — „Пучина" —■ „Лепа Неитакера" — „Ушетност" — „Заеимљивости " — „Наижевност" — „Корисне забелзшке" — „Еедешке из квижевнссти и уметнооти".

Власник Ст. М. Веселпновиђ. Штамп. Св. Никсјшђа об. венац бр. 2.—Београд. Уредник Ј. М. Веселиновић.