Звезда

СТР. 14

3 В Е

3 Д А

расположење што пуни својом тајном душе страхом, — све се то спремило да прими благослов божанства. Тад обнеше кпстоФанти уз иратњу многих свештеннка кроз народ велику мистерију: ковчег Сераписов. Напред су ишле играчице, за њима свештеници који су трубили у дугачке трубе од мједи и овнујских рогова, а за њима св. ковчег, ког није смео ни један смртни додирнути осим посвећених за то. И куд год су пролазили, свет се брзо растављао и правио им пут. А у самом храму приносило је више свештенсгво епопти — крвну жртву. Свештеница из великог Хелиоиолпса, из старог МемФиса и стоврате Тиве састали се да врше обреде. У четири златна свећњака гори св. уље и шумпо шири јасну светлост; из кадионица се дижу мириси од измирне и тамјана и плавичает дим, што велом својим обвија високо чедо кипа богињиног. У велику кругу око њега стоје њих тридесеторица строга и неумитна изгледа, црних брада и коса и у белим хаљишша. Као тајанствени духови етоје они непомично или дижу у висину руке, молећи Божанство уз тихе напеве, што их извађају певачице уз пратњу милозвучних лира и хар®и, У том и кистсФанти унеше у храм свети ковчег, велику светињу, којом се не сме ни клети и која се једаред само покаже у години народу да је види. Жртва се сврши. Све женске и ниже свештенство иочеше се разилазити из храма: из њега се уклони и Фараон са својом свктом, а у њему осташе само обрезани епопти и почеше се спремати на други део богослужења, ком су еамо они смели нрисуствовати. У оној журби и метежу приступи један од свештеника ведиком свештенику хелиопољском, баш кад је овај хтео да се успне на степенице што воде Изидином кипу и објави ночетак тајног богоелужења, иа му пришапну: — Данас, кад се све сврши. Првосвештеник махну главом да га је разумео и одгурну га руком да нико ништа не опази, стуни на високо место испред Изидина лика, иа високим гласом објави почетак велике церемоније. Изнова започе мољење; њих четворица изнова подигоше сераписов ковчег и читава поворка на челу са нрвосвештеником крену се у светињу над светињама, у којој је стајао тајанствени мистеријум, покривен ненровидним велом. Чак му ни имена нису дали, јер по речима свештеничким: име је само знак, ког је створила потреба да се могу појмови разликовати, а које сам светиња — томе не треба имена, јер нема никог с ким би га могли заменити. На нодножју од блистава, бела мрамора златним хијероглиФима беше исписано: Ја сам све, што јест, што бејаше и што ће бити"; ни један смртни човек није иодигао мој вео; а изнад тог натписа дизало се у вис нешто. што су тешке завесе криле од погледа. (наставиће се. ; ДОКТОРОКБ ДОКОЛ.МЦЕ ХИГИЈЕНА ДЕИОТЕ Употреба срестава за улешпавање датира се од кад и цивилизација, и ми налазимо, најпре у Светом Иисму, а за тим у грчким и латинским писцима безброј масти, мирисних уља и водица, што су их раскошно употребљавади

наши нреФињени нраоци. Онај, ко је у Риму Фабрикавао масти за лице, био је четворострук милионар, а и дан данае тако етоји ствар у модерној индуетрији. Таштина пад таштином , рекао је библијски краљ, али онет није могао, а да се и сам не опија љупким мирисима, што је н давало повода лепој Суламити, да све више увећава дражи свог дивног тела. Кожа што покрива лице издожена је непрестаним и најразличитијим атмосФерским променама, те јој је потребна најделикатнија и најбоља нега, ако хоћемо да јој за дуго очувамо младалачки изглед, едастичност, свежину и румен. Ваља нам одмах рећи, да вештина строге научне хемије и нрописи хигијеничара могу учииити само то, да се до извесне границе одоцне нромене, које се морају на њој десити, кад се већ млададачке године ночну губити у магли прошлости. ХиГијена нема никаквог узрока, да баца анатеме на сне нехпкодљиве препарате, који за свој уснех имају да захваде једино лаковерности купаца; шта више оиа нодстиче наноредо усавршавање Фабриковања тоалетнвх сапуна и других уља н масти. Али јавно неноверење треба стварати протнв оних пренарага, који у себи умају каквих по човечји организам шкодљивих еастојака,. а већи број их је шкодљивији, и на ту врсту да обратим вашу нажњу, поштоване госнође. Енглези су рекли, да се степен цивилизације једног народа нознаје по количини сапуна, којга потрогаи. И одиста овај препарат је од врдо велике важности п заслужно би, да вам о њему повише проговорим, но то ће бити предмет за нарочити чланак; за сад ћу се ограничити само на то, да препоручим свима госпођама, да пажљиво бирају најбоље врсте сануна.. Ја сад нећу да овде нравим рекламу за ову или ону произвођачку кућу тоалетних сануна, али вам саветујем, да што је могуће ређе перете лице сапуном; јер многим раиавостима и чибуљицама узрок је употреба сувише јаких сапуна на деликатној кожи на лицу, а осим тога, по природном закону, кожа усљед трљања дебља. Шта да вам кажем о прашцима познатим под нменом V е 1 о и <; 1 н е? Они су одиста нешкодљиви ако су од штирка; шта више могу бити и корисни по кад н кад, ако је лучење зноја и масти претерано; ади ипак не треба поклањати вере прашцима, који су сувнше јевтини, јер у већини таквих прашкова има већих количина оловнш 1 оксида, бисмута и других шкодљивих састојака. Увек при куповшш тражите чистог прашка од пиринча (немачки рајсиулфер), е мирисом, какав волите, и не очекујте од тог нешкодљивог препарата ништа друго но нријатно освежавање коже, уклањањем влаге. Чисти гдицерин, никако кисео, врло је дивно срество, нарочито зими, јер одржава кожи мекоћу н еластичност. Ако опазите да је кожа на лицу необично сува, а узрок је томе понајвише у температури, иди да се љунгги, употребите овај ирепарат, и ја вам јамчим за његово дејство. Ево вам обрасца: Белог воска грама 10 Шнармацета „ 10 Уља од слатког бадема „ 150 Ружине водице „ 120 Разне масти, што се продају по берберницама и апотекама, заслужују највећу нажњу хигијеничара, јер у њин