Звезда

БРОЈ 2

3 Е Е

з Д А

СТР, 15

састав улази готово увек сичан; у турским серајима је већ ,од толиео вековау уиотреби један препарат назват русма, састављен из гашеног креча и жутог сичана. Осем опасности тровања сичаном та смеса је у толико веће зло, што је у њој креч, који нагриза дице. Разнобојее шминке, које су од тако велике важности за глумце, требало би да се и употребљавају на то за тај циљ, а не за то, да дају боју или младост лицу, на коме је већ зуб времена оставио своје неизгладиве трагове. Прве Фине боре на лицу какве госпође узрок су великог јада; без икакве милости оне се покривају читавом серијом најразноврснијих паста и масти, шкодљивијих но корисних цо здравље. Против тих злосрећних бора ваља тачно поступати као и протпв беспосличара, њих треба предупређивати а не укроћавати. Ко хоће да му лице до дубоке стзрости очува младалачки изглед, треба да уредно живи у младости, да се чува наглнх атмосФерских промена и да не употребљава никаква средства улепшавања. Шминке, које покривају боре стварају стотинама других и што је још горе, кваре цео оргајЈизам лаганим дејством олова, које је главнн састојак у свима таквим шминкама. Ансолутно нешкодљива је смеса од талка. Смеса од бисмута погрешно се сматра да је нешкодљива, јср суши и нагриза кожу. Хигијена треба да живо пропагира против сваког шкодљивог препарата; а ако зеленашка глад шпекуланата и неограничена лаковерност публике и даље буду упорно викали „осана" сваком новом средству за Фракање, што се америчком рекламом оглашава на. сваком ћошку, ми ћемо се задовољити и тиме што смо напричали вазда, а нисмо нашли слушалаца... то јест.., ја сам их нашао, нашао их у вама, моје тгобре госпоће. У 1770 години, енглески парламенат донео је овакав закон: „Жепске ма ког доба и сталежа, девојке или удовице, које иреваре или заведу кога иоданика Њ. Британског Браљев. Величанства мирисима, лажном косом и другим ирерушавањима, биКе мучеие мукама. које су одређене за вештице и ии једаи брак, који је склоиљеп иод утиском такве иреваре, неЈ!е имати важности." Шта мислите да се тај закон врати у живот? Можда не би имао бољег ни трајпијег еФекта него ова моја хигијенска ћаскања. •$№><$> КЊИЖЕВИОСТ

Никола Ленау, чију пзврсну баладу „Тројг^ца" на челу данашњег броја доносимо, јесте један од најславнијих песника немачких. Право му је име Никола, Франц Нимбш од Штрелеиау. Он је рођен 13. августа 180*2 год. у Чадату, близу Темвшвара у Мађарској гдс му је отац био чиновник; а умро је 22. августа 1850 год. у Вајдлгшгу код Беча Породица по оцу била му је из Стрелеиа у ПруекоШлеској, а старином је Словен. Он је живот провео врло бурно, а на неколико година пред смрт тешко је оболео, и никад се више оиоравио није. У свему сличан великим песницима, ни у љубави није био срећан. Његова Лаура -СоФија од Л—, коју је толико волео, била је удата жена. Све су му несме особите лепоте, а нарочито љубавпе .несме и баладе. Тиха сета, која кроз њих провирује чини

их ванредно милпм. Неколике његове песме већ су код нас преведене, а и ,,3везда" се постарала да повећи број његових најлепших песама пружи српском свету.

Предневенче, читанчица за већу и мању децу. Приредио Чича Змајова. Загреб Издање и штампа Српске Штамиарпје. — Средња осмина стр. 40. Цена? Овој књнжици веома сам се обрадовао. Прво за то што је од Чика Јове, а друго за то што је за децу. Од оног времена одкакојеЧика Јовапрестао за децу писати наша оригинална дечија књижевност попузнула је врло осетио. Нећу рећи квантитативно, баш на против, него квалитативно. Бало је кљижица и сувише, али каквих? Једне, које су уређиванв маказама, друге, које су покушаји, и треће, које су људи, дорасли томе нлеменитом и потребном раду, писали, али ових је књижица најмање. 0 првнма кад кажем да их је стварала шпекулација, болест нашега доба, казао сам све; друге су само добра вол>а и ништа више; а трећима, које. су доста добре, оскудева нешто врло потребно. У њима има и лепе забаве и корисне поуке. алп нема оне примамљивости и занимљпвости, којом пише Чика Јова. У многоме опомињу на сувопарне школске читанке. Чика Лова се са децом разговара елатким дечјим језиком и отуд његово књижице, тако рећи, — приањају за душу детињу, а ове друге не могу се тиме подичити. А сем тога, Чика Јова је прави песник и његова дела још и укус дечији васпитавају... Напомињем нарочито д& се у међувремену одкако је Чнка Јова ућутао, Михаило Јовић, учнтељ, са својим књижицама највише исгиче. Његове су књижпце, и ако пмају ману коју напред истакох, још најближе деци... „Нредневепче " је претеча „ Невшу " Она је радостан гласник да се Чика Јова враћа деци. „Невен", тај оддично уређивани дечји лист, ночнње поново под његовим уредништвом излазити. И за то нека је Чика Јови искрена хвала. Али нека му је трипут хвала више зато што се сетио деце у овом по просвету у Србији тешком времсну. —• Ако је икад требало прискочити у помоћ просвети, сад треба. И то седи несник чини. Чујте само у коликој је мерп његово срце закуцало, кад је видео шта се све са просветом ради: Ситни ли су овг1 људи, У маглу се неку силели, Да им греси нгссу круини Не би с веруј ни вџдели, Куда гмижу, знају л каквој Децу воде будуКности! Та и да сам туђ туђинац Заилак о биж од жалости. Удри муњо, — бар толико Да заслеииш очи моје, Па да мислим све је друкче Све је боље него што је. После овога јаукаон је оставио ову нашу загушљпвл атмосФеру, што тако јако на јухт воња и отишао у Загреб да отуда на просвети ради. у „Иредневенчету" имаде осамнаест песама, седам прича, неколико поучних чланчпћа, један ннз мудрих изрека