Звезда

број 4 Б еоград, 8 ох^тобра 1898 Ч- 1 V V V V .■ / V- V V V ■, V V V V V V ч V , V 1 V V 1 V 11

ГОД, II '" " | "! '■■'■■["■"■■и"

ИЗЛАЗИ УТОРНИКОМ, ЧЕТВРТКОМ И НЕДЕЈБОМ Ц Е Н А ЗА 1 МВСВЦ 1 ДИНЈ. ТЛЛТЛ. 1 ЕС:Е а Т г 'Н.А. ПРЕТПЛАТУ ПРИИДЈУ све поште у србији и иностранству

ЗВЕЗДА ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Претплату треба слати Стеви М. Весединовићу проф. богословије НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ ГУКОПИСИ НЕ ВРДИЛЈУ СЕ УРЕДНИШТВО СЕ НА/1АЗИ У МАТЕДОНСКОЈ УЛИЦИ БР. 6

131*0 Ј 10 1ТГ. Д-

УРЕДНИК : Ј АМ ^ О М, В ЕСЕ Х ЛИНОВИТ^

ВРОЈ 10 III 9 - Д-

■у ос^з^си: Кад се све утиша и када смо сами, Ја отварам срце у ноћи и тами; Нек Вог види тајне и у срцу моме, Срцу забаченом, давно иреареноме: Ох, па нека наду креиошћу ороси, А љубав и чежњу нек на небо носи! Сонољанин

ПОЗОРИШТЕ У ПАхЛАНЦИ — Раде Донанови®. —

(свршетак) (3) Настала је пометња у позоришту. ЈГаза и Стева ,-су говорили износећи раздоге како треба да престану, јер нису ништа ћарнли. Глумцу Миливоју, Сими и кубеџији није ишло то у рачун и оии су зато да и даље раде јер : — Почетак је тежак! — вели глумац пун по'носа и поуздања У ствари сви су они једино ту положили своје наде да се имају чиме хранити, а у ствари и Лаза и Стева су хтели да им то доноси личне користи као каква трговина, па зато се и љуте што споро иде. После дужег већања реше да позориште остане, али да сада позову у одбор неке од професора, учитеља, свештеника и имућнијих трговаца, који ће се заузети да одрже тако лепу установу. И искупи се славни одбор од петнаест лица. Једаи млади нрофесор, Воја, држи говор и запенио доказујуЈш како је то дивна установа и школа за гра^анство, како ће ту да се шири образовање, јачају карактери и свеже духови јер, вели, и иначе ^је материјализам све и сва за наше грађаие. ''' • Тзакон Таса вели да се избере управа и изберу два лица да направе статуте, јер се њему не чека много. Говори то и слуша шта други говоре, а једнако погледа у сахат да не одоцни на опело. — Нема овде за мене ћара — мисли Стева дредседник читаонице — мезетећи леблебију, пијући

комову и мотрећи на свој дућан да не наиђе ко да се брија или шиша. Настаде жагор и разговор о томе шта ће и како ће. Мало по мало па пређоше на са свим друге ствари, и разговор се вођаше као обично у механи, као да су и заборавили што су дошли. Ђакон оде; Стеви уђе муштерија у дућан па отрча и ов. — Чека те Томча за оне даске, да видите! јави шегрт једном трговцу из одбора па оде и он. Одоше многи и свакн кад пође вели, да ће пристати како се год реши. Па шта се могло и решити друго, до да се за управитеља избере г. Воја професор, потпредседника један учитељ, за благајника један трговац, за драматура опет један млад учитељ, и четири трговца за надзорни одбор.

И направише статуте, и одобриоте, и чак потврдише у полицији. Одреди одбор хонораре драмским писцима, глумлцша и осталим помагачима. Сад више није шала. Ствар узеда озбиљне размере; већ се то протурило и у новине да зна цела Србија. Узет је иод кирију цео горњи бој неког старог турског конака. Порушише два зида, наиравише бииу, .завесу, све као што у Београду има. Прођу људи једног дана поред турског конака, а зидове руше глумци ппјуцима, тресе се сва кућа. Многи слегне раменима насмеши се, па иде даље. — Па како ћемо ма с оволиким трошком? пита један од трговаца нрофесора. — Ј1епо, вели овај одушевљен својим великим предузећем, којим хоће да васпита све грађане и да се прослави, — имамо толико и толико грађана, је ли тако? — Тако је — велп Пера трговац и неповерљиво га гледа — Лепо, нека долази једна трећина редовно, то је толико и толико, по... ио... рачунај једно на друго по пола динара од особе, то је најмање узев 200 динара; на још кад се узму деца, ђаци, војници. онда је толика сума још сигурнија. У месецу четири