Звезда

БРОЈ 5

3 Б Е

3 Д А

СТР. 39

Нимало не напуштајући преглед недељног репертоара о коме ћу вам сваке недеље у овим стушџша говорати, бар о најважнијим нојавама и најинтересантнијим комадима, ја ћу нрећи у кратко и у главноме све редом оно из чега се састоји ова наша установа „Краљ. Срп. Нар. Позориа1те". У идућем броју, од недеље, говорићу о управи, па ћу касније нрећи на одбор, па на репертоар, и најзад на приказиваче. А сад да вам кажем две три речи о „Ханела" као најновијој новости. Герхарт Хауптман ужива доста леи глас у Немачкој. Само то локализовање његове репутације већ може дабаци сумњу на његове драмске производе. А они који су хтели да опријатеље српску публику са овим писцем били су до зла Бога неспрегни, јер су изабрали на само један лош комад његов, да њиме одомаће у српској публици иишчево име но као да су тражили да тај комад буде и што одвратнији. „Ханела привиђење и јава у два чина с певањем" —је један комад без смисла, без апсолутно икакве драмске вредности, чији предмет једва може послужити у каквој бајци, а чија је обрада сценичка испод «сваке критике. Хауптман канда је хтео да се спрда са необлагорођешш укусом својнх земљака, који се усуђују да номињу Гетеово име, кад о њему говоре. Пошто ово није никакво драмско дело него некакво „привиђење", као што га је писац назвао , то вам ја нећу говорити ни о његовој суштини ни о композицији. Рећи ћу вам толико: да је то мучење једног детенцета кроз два дугачка чина; и сад ако вама то може бити пријатно •ви идите те гледајте „Ханелу." Ја сам увек сматрао да једна позоришна представа, треба нре свега, за једног здравог и честитог човека, да буде пријатна, па онда тек да има и остале особине. „Ханела" је међутим најсупротније ономе што је нријатно. Човек изађе из позоришта зловољан и мучан. Уверавају ме да је овај комад имао служити као нропаганда за овај наш „Дом Сиротне Деце" у Београду. Вероватно, али ако је то истина, онда је циљ са свим промашен. Морам додати да је г-ђица Миљковаћева била врло добра. И нриродна, и нежна, и болећива, и осетљнва, а нарочито грацпјозна, врло грацијозна! Кад буде играла неку паметнију улогу проговорићу вам више о њој. ЗресШог. КЊИЖЕВНОСТ Где поморанџе зру. ■— Под тим насловом почеће у идућем броју Звезде излазити приповетка нашег брата Руса Н. А. Љејкипа. У новијој руској литератури Љејкин заузима врло видно место као хумориста. Његово је име чувено и прослављено у великој Русији, и нема иоле образованијег Руса, а да се није наслађавао његовим делима; нема писменог човека у Русији а да није читао Љејкиново дело„Наши за грањици." Његови су списи романи у виду путописа. Он води своје земљаке кроз европске земље и тачно бележи све импресије и даје о свему израза њиховим духом и начином. И баш у томе и јесте снага његовог хумора. А што је најглавније, његови јунаци нису обичне авантуристе, који

иду од места до места бежећн од досаде, него су то људи трговци који су „ишетали" да виде и да се разоноде. По самом насдову видн се да се у овој причи описује пут кроз Италију. Опис је тако леп, а начин на који то они гдедају н како виде тако интересантан да нисмо могли срцу одолети а да то не изнесемо и нашим читаоцима. Оволико о Љејкину да би га колнко толико иредставили нашим чигаоцима, нриликом појаве његове у ернској књнжевности. а побринули смо се те ћемо ускоро моћи пружити и студију о њему и његовом положају у руској књижевности. На крају да напоменемо да је ово превод са деветог руског нздања. —■ЗАИИМ.ЉИВЕ СИТНИЦЕ

Аутоматпчни полидајци и дрски лопов?!. „Аутоматички полицајац" то је иоследња новост у Лондону. То је једпа врло економична и ирактична направа која би имала да помоћу електричних жица спречи лоновима улазак на врата или прозоре. Чим се лопов приближи, аутоматички полицајац нада звонити, лупати, настане севање и ираскање, да човека чисто страх ухвати. Али ово као да није ни мало ометало лонове у њпхном занату. Пре кратког времена увукли су се они у магацин самог проналазача тих направа, уклонили с нрозора полицајце, однели иоловину намештаја ив магацина и неке три стотине полицајаца. Жалосни су и то полицајци, који су посгављени да чувају ствари од лопова, а оно и њих браћа однеше. Аутоматична жо.чевка. — У Америци је пронађена аутоматична колевка. Та нова механичка колевка навија се као сахат и осдобођава практичне америчке мајке али рђаве мајке кулука да морају љуљати немирно дериште. Мајка може слободно п без бриге отићи од куће, носветити се политици, чптати новине и дискутовати у клубовима о правима еманципације. Оиа зна да ће машина љуљати дете докле она не дође. Кад се аутоматичкој колевци дода и ФонограФ, дете ће уживати још и у механичком иаји, буји... и с времепом, надамо се, пронаћи ће се и каква аутоматска рука, која ће се у иотребном тренутку спустити да казни несташно дерле. И тако сва магеринска дужност биће новерена механизму. Штит па Истоку. На нзјстаријим сиоменима на Истоку, на асирско халдејским базрељеФима и египатским ®рескама, палазе се штитови од сунца, и то у најразличитијем облику. На истоку Азије он је у храмовима и на владалачким дворовима предмет, којиније сваком донуштепо носити. Кад се носи над главом краља сијамског или цара хинеског, зиачи символички, да је монарх син неба и дага непосредно богови инспиришу. Сијамеки орден Маха Чакри, који се даје само онима који су нлемићске крви, састоји се из једног малог, злагног штита са, седам шипки. Бирмански краљ има поред својих многобројних титуда и тнтулу „неоснорног госнодара 24 штита". Кад он шета, та 24 штнта носе се нред њпм. Штиг од хартије служи Хинезима и Јапанцима у ието време и за кишу. Хинез неће никад проћи преко улице без штита, јер клима се непре-