Звезда

СТР. 40

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 5

стано мења услед ведике приаеке и јаких пљускова. Пошто мисле, да друкчије неће бити ни на оном свету, то обично сахрањују уз покојника за сваки случај ноједан штит. Један индијски раџа пе би улевао својим поданицима никаквог поштовања, кад на својим шетњама не би носио штит над турбаном. Ео не иде у хладу прадедовског штита, нема никаква угледа. И велики принц морао се нокорити том обичају, кад је путовао кроз Индију. Султан марокански узима само за себе право да носи зелен штит. У Омахи, држава Небраска, где ће идуће године бити занамљива изложба, спрема се један огромни штит, који ће цео изложбееи про стор да покрије. Дужина његовог штапа износи 35 стопа, Штит је донешен у Енглеску тек у половини прошлог столећа. Енглези су га усвојили више да задовоље моду, него што им је од потребе, пошто на њихном острву ретко влада јака припека. Жонолог јегног глумца. „Зајам је најстарији закон природни, јер река узајмљује од потока, а море од река. Облаци узајмљују од ваздуха; дан узајмљује светлост од сунца а ноћ од месеца. Први је човек створен од земље, а прва жена од његовог ребра — дакле, она је позајајмила од човека своје биће. Према томе, цео свет почива на зајму, који је врло раздвчит; па онда, зашто да човек, као Божје створење, не узајмљује? Кад се велики океан не стиди да од малих речица позајима, зашто да се онда стиди и један сиромашни глумац? И кад месец оиу светлост, што од сунца позајми, не враћа, онда зашто, бајаги, да и један сиромашни глумац својим повериоцама плаћа? — Ја мислим да је то ненриродно, будаласто и глупо, па чак и Божјој наредби противно!"

СТАТИСТИКА

Колико је стоке на свету? Министарство нривреде у Америци добилоје из разних земаља 114 извештаја, према којима изази да је било : 1893 г. 1895 г. Коња 66-995.100 67-254.553 Мазги и магараца 6*683.152 8-865-573 Говеда 298-873.657 312055.835 Оваца 534-848.924 511-390.569 Свиња 102-172.224 103-969.220 Коза 36-025 433 31.922.385 Винарство у Европи. Часопис „МопМеиг КлшсоЈе"

изиоси следеће податке: У Француској „ Италији „ Шпанији „ Румунији „ Португалији * Аустрији „ Немачкој * Русији

Хектолитара 44-656.153 21-573.000 18-880.000 7-500.000 3-280.000 2-500.000 3-100.000 2-900-000

Хектолитара У Турској 3 050.000 „ Грчкој 2.150.000 на Корзици 280-000 у Алжиру 4-050-000 у Тунису 95.000 на острвима канарским, азорским и Мадејири 320 000< у Швајцарској 1-500*000 у Мађарској 1610.000 у Бугарској 1-360.000 у Србији 1-000.000 у Сев. америч. државама 680.000 у Мексику 70.000 у Аргентини 1,590.000 у Чили 1,730.000 у Бразилији 475.000 у Персији 32.000 у Аустралији 180.000 Увоз и извоз Аустроугарске. Прошле годизе увезено је у Аустроугарску 40.037 говеда, 136.075 свиња и 15.376 оваца; а извезено је 105.987 говеда, 90.707 оваца и ни јвдно свињче. Ж. БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

А) С р п С К Д. Помоћу задужбине Илије М. Кодарца штампан је Законик Стевана Душана, кога је критички снремио и протумачио наш чувени научник Стојан Новаковић. Издањејеврло лепо, књига је велика тридесет табака, ацена јој самопет динара. Овај најдрагоценији споменик некадање српске величине, где се очинска брига о народу водила, заслужује да га свака српска кућа набави. Изашао је први и други број „Невеиа ", дечјег лиета, који уређује Чика—Змај Јова. Већ је само име уредника одлично јамство за ваљаност листа, али ми ипак и са своје етране додајемо, да су ови бројеви изврсни у свему. „Невен" препоручујемо сваком родитељу, који жели да му деца буду: ваљани Срби и људи. Нагп одлични сарадник Милован Т>. Глишић превеоје с Француског дело „БиЛеш радепица", које је наградила Француска Академија Наука. Српски иревод изаћи ће уиздању учитељског удружења и даће се у штампу кроз који дан. 0 њему ћемо нарочито проговорити. Штампано је и растура се октобарска свеска „Дела"... Садржина јој је и ове свеске као и обично одабрана. Изашла је септембарска свеска „Учитеља", педагошкокшижевног листа. Уређена је ррло добро. $<№&

У Беог раду продаје се лист сажо код продаваца на број. САДРЖАЈ: „Кад цикне шара...." (песма) — „Напуштени кутак" - „Не бежи(пеона). — „Олика" — „Лепа Неитакера" (овршетак) „Позоришаа хроаика" — „Књижевност" — „Зашшљивости" — „Отатистика" — „Белешке из каижевности и уметности". Власние , Ст. М. Веселиновиђ. Штамп. Св. Ннколића об. венац бр. 2.—Београд. Уредник Ј. М. Веселиновић.