Звезда

СТР. 80

3 в Е 3 Д А

БРОЈ 10

не из слабости; да је он, ђида, врло далеко од наиуче и да се иросто чуди, како ио неки људи могу да се згуре нод папучу; да је његов начелник н&јнесноснији двоножац на свету; да се његове заслуге не дене довољно; да би му једна мала, првена, свилена ружица у рупи од капута, веома лепо стојала; да га послови растрзавају ; дј < је касина један ванредан лроналазак; да, је његова жена у евојој љубомори са свим неразумна, иошто нема никаква повода: а да би јој он, међутим, веома лако могао дати повода за љубомору, само кад бн хтео; да се г-ђица Ј.— само зато нпје удала, ш.то је он ннје узео; да пријатељ Р. не би никада нашао одзива код г-ђице Л само да се он није драговољно повукао; да су се многе узалудно надале његовој руЦи; да га лепа гоепођа А. баш не гледа ружно својим црним оком; да лепушкаста касирка нешто баје око њега; да је дуванџика на ћошку, она „Феш жепска" са свим несрећна, кад он своју „крем де кубу" купи на другом месту; да он има много више косе на глави, него његови пријатељи, и да би и још вшпе имао, само да му није опала; да је он боље очуван него други његови познаници ц да би још могао да се подухвати са каквим много млађим од себе; да се његова деца васпитавају само но његовим упуствима; да ће његов син остварити све планове. које је он морао да напустн и да ће све оно достићи, што је њему, на жалост, бпло, ускраћено; ла његов син неће бити то, што је он и да се неће женити, ма да бећари ииак воде бедап живот; да, најзад, сваки мора испунити државно грађанске дужности и не сме допустити, да му се илеме затре; да ће његова деца ударити оним путем, којим их он поведе; на нослетку, да п једно вече у породичном кругу, крај домаћег огњишта има својпх дражи за онога, који се љуцки изјурио; да жене нису никад задовољне и да је његова жена могла на горега наићн. И на завршетку, ко зна, куд би његов крај био само да је другаче било... Шта мисли мати: Да друга деца, кад се роде, нзгледају као мајмуни, док су њена сва изгледала као ангелн; да нема лепше и паметније деце од њене: да је непојмљиво, како друге мајке могу бати тако уображене са својом децом, која се са њеном ни сравнити не могу; ето, како она није ништа | уображена са својом децом; да њена деца улицом увек : обрате на се пажњу због своје лепоте; да она своју децу ј облачи, истпна нросто, али веома укусно; да су њена деца много боље васиитана него остала деца: да су деца, која се с њеном свађају, неваснитани, пакосни мангупчићи; да су њена деца чудо од даровитости; да с-у се код њих још у кодевци опажали знаци ванреднога разума; како се, на цр. ; њен Јовица намрштио, кад је видео. како га је нека сусетка даривала само једним дкнаром; да бн њен Пајица, само кад би хтео, могао бити нрви ђак у школи; да су њена деца некако другче створена него деца другпх људи и зато се с њима мора на оеобити начнн поступати: да се само она уме, као што треба око деце наћп; да се у школп улсасно много. од деце тражи; да су учитељи и проФесори пакосна створења, којима је главно да децу

намуче и да ]е за дивно чудо, зашто готово сви наставници имају увек „пизму" на њену овако красну децу; да леност њенога Миливоја проистиче чисто из нретеране генијалности; да г-ђа, Фемка наставницима своје дене мора бити даје велике ноклоне, те имају увек тако добре оцене: да друге мајке своју деиу мажењем ужасно кваре; да се са бонама и гувернантама не може изиђи на крај, јер немају појма о педагогији; да њена Јулкица није ни мало пакосна, само је не треба дражити; да је овај или онај, који би имао штогод и њеној деци нриметити, просто нитков; да би њена деца боље учила, само кад би се нашло ^обрих учитеља; да се према деци мора бити строг (разуме се, према туђој); да г-ђа СоФијина Јелена безобразно кратке сукње носи, само да мати изгледа млађа; да ће њен син бити министар; да за њене кћери нросто нема партије у овој земљи; да је њена старија ћерка најлепша у престоницп, а млађој, која на њу личи, нема равне на Балканском Полуострву; да је све, што друге мајке причају о напретку и добрим странама своје деце, пусто разметање; да је велики простаклук своју рођену децу хвалити, и да она то нпкад пе чини (наетавиће се.)

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

А) с Р П € К А. Штамнан је н растура се „Србобрап" велики Српски народни нлустровани календар за 1899 год. цена му је 1 динар, или 40 новчића. Забавни — поучни део бројп 26 разноврских радова а слика имаде 44. Као и осталих година тако и овај „Србобран* уређен је одлично, а и слике су му врло лепе. Препорунујемо сваком српском дому и као занвмљизу и као корисну народну читаику. — Само би једно ималн да приметимо и само жалимо што то морамо учинити. Неко који се потписује Милан, штамнао је у овом „Србобрану" под нодписом песму „Србинова молитва, Међутим ова песма није његова већ ју је он украо од Војис-лава Ј. Илића. Она се налази штамиана у Војиславељвим песмама на стр. 126, а под насловом „Словенско звоно." Разуме се да ми за ово нећемо да кривимо уредништво, јер се то може свакоме десити и поред највеће пажње, само би желели да уредништво у будуће ирипази на овога и њему подобне бесавеснике. Не би било на одмет и да му цело име и занимање преко јавности изнесе, како би га се остала уредништва могла чувати. * „Празиоверство његове последице и утицај на народнн живот," зове се књижица коју је написао Милан Ј. Путниковић, свршени богослов, а сада свештеник. Велика је 6 табака, а цена јој је 0-80 дин, Ово је добро израђена и врло корисна књнжица.

У Веограду продаје се лист само код продаваца на број.

САДРЖАЈ: „Орце и нисао" (пеока) — „Ове за једаа дан" (наетаван) ку^а" — „Миоли разнолине" — „Белешке из наижевности и уметности".

„Ј?об" (песма). — „Где поморанџе зру" (наставак) — „Нечиста

Власник Ст. М. Веселиновић. Штамп. Св. Николића об. венац бр. 2.—Београд. Уредник Ј. М, Веселиновић.