Звезда

3 В Е

3 Д А

СТР 79

— Добар назар, човече! рече крчмарица. — Међутим сликар учвни припрему која и не би дуга. ■ Сиђе с ламном, коју одмах угаси, до последњег стеиена подрумског, где беше начинио заседу. У једној руци држашв нрипремљена палидрвца. Чекао је у најгушћој номрчнни. Ишчекивање не имађаше никакве забаве, с тога се Марсел наоружа великим стрпљењем. Али он се радоваше будућпости помишљајући на поражен изглед лица свога иодмуклог суседа, који ће бити ухваћен као миш умишоловци. Најпосле, један лак покрет, за тим једва осетно шушкањс, — покретно денце мрдну, — отвори се, готово одмах чу се лагано клизење једне ноге но неску... Сад је тренутак! Марсел наједанпут запали једно палидрвце... Иодрум се осветли! Он внде неваљалог Жерома, са дугачком металном шипком у руцп, где убезекнут клеца и клпма као ноћна тица, која бежи понлашена! — А! а! господар угурсузе, новика сликар, дакле сам вас овде ухватио!.. Али шта хоћете са том шипком. красни јуначе ноћна? Кривац промуца: — Ја?.. Ништа!.. Верујте!.. — 0 да, да! ја већ ногађам, казаћу вам!.. Има у патосу кухињском, која је изнад нас, неколико нукотина, кроз које ви протурите ваш мађионички штапић, издигнете га, онако мало од ока, и њиме сурвате све што му је на путу... То је врло духовито, вере ми! Ија вам на томе честитам!.. Сад пак, говоримо о ствари; сутра ћете пак отићи са мном код бележника и избројаћете ми шест хиљада Франака за моје имање. Крчмар хтеде нротествовати. — У противном, настави сликар не пуштајући га да говори, у протпвном ја ћу објавити ваш карактер!... Отвор у зиду и буре одаднивено. које вас окривљује, ту је... Ви сте мене хтели начинити зевзеком, а ја вам, видите, на врло прост начин продајем моје добро, колико и вреди... Под овим условом тајна ће остати међу нама. Али . нећу никаква одуговлачеша. Одмах се решавајте, или ћу вас нредати власти! — Али ако ја немам ни десети део — покуша крчмар. — Ви ћете нозајмити!.. Пристајете ли? Па нек тако буде! промуца крчмар жалосно. И одмах. сутрадан, акт продаје би извршен и новац иоложен. — У добри час! рече бележник купцу, кад све би -свршено, ви се ни најмање не бојите духова! У место њега одговори Марсел; — Ох! сам господар Жером је некакав храбри дух он . зна у чему се ствар еастоји ! 8»МИСЛИ РАЗНОЛИКЕ фотографисане мисди разних душа Разни људи разно мисле. Разно мисле људи једнаке ,етарости и једнакога нола, а у колико је та разлика већа код особа разнога рода н разних година, разнога ноложаја

и васпитања лако ће се, из овога гато иде, увидети. Дакле, без даљега увода: Шта мисли жена (кад се већ једном реши да мисли): Да је она била лепа и „Феш" девојка, каква се данас више не налази: да је могла да начини много бољу „партију," него што је начинила; да је она онда само хтела, начелник министарства Н. Н. сматрао би се за срећног, да се њоме ожени; да су господин А. и господин Б. на дан њене свадбе чрезвичајно несрећни били; да би њен муж требао боље ценити срећу, што је њу добио; да се она до њега унраво рећп спустила: да је она скромна и без икаквих жеља; она изгледа тако млада, да, просто, пико не верује; да јо њена Фамшшја врдо отмена; да њене пријатељице имају, управо рећи, безобразну срећу; да је она добра домаћица какве лако нема; да се ннко не уме са једном багатзлом од новца тако лепо одеватн као она; да бп она, само кад би на тоалету толико трошнла као г-ђа М , била ирава ленотица и боље изгледала од ње; да је г-ђа Г. са свим обична жена; да се г-ђа 0. веома неукусно облачи; да је г-ђа Ц. бестидна кокета; да су остали мужевп, којн немају такву жену, као што је она, просто за сажаљење; да би она још могла да опчини, само кад би хтела н кад би јој до тога било, као г-ђи П.: да не чини право, што се всћ тако рано повукла; да она у нркос својој угојености, има још врло лену Фигуру; да је просто чудо, како се то гоји с дана на дан све више. кад ншнта не једе и кад се само по цео дан једи; да је г-3>а Е. управо много дебља од ње; да су шнајдерке један одвратан иарод, и да јој ни једна не зна скројити ваљан струк, па да лепо стоји; да јој „шустер" увек- велнке цииеле нрави; да нико не онажа оно мало враннла, што она само тргне преко обрва; да је већ ужасно, како се све њене пријатељице беле, док она само мало црашка...; да њој, хвала Богу, наје ни нотребно, да се тако удешава као друге, јер је она лена „женска"; да сво то њеним нријатељицама ништа не номаже, јер се разлика види; да се код свију њених познаница много горе кува него код ње; да се на њеннм поселима увек добро гости з.чбављају; да је реткост наћи, да је једна таква домаћа жена у исто време п тако фнно образована, као она; да је штета само, што то њен муж не уме да цени; и на нослетку, да је она ипак задовоЛ )На, што је таква као што је, а не, не дај Боже, као што су друге. Шта муж мисли: Даје од њега управо бпла нрава глупост, што сеоженио; да он внше ие може да нојми, како то, да је овако наметан човек, какав је он тек увек био, могао дч надне у ту стару клопку; да откииута дугмега и хладна каФЛ воћ многог паметног човека имају на својој савести; да се у браку долази с кише у бару; да је он неоснорно био велвкн несретннковнћ, који је огромне среће имао кпд жена; да још и данас добро изгледа и да на улици, само кад би мало боље пазио на себе, не би пнко рекао, да је он „отзц породице" ; да су жене само потчињена створења; да би с његовом женом било врло тешко изићи на крај, само кад не би човек тако умео као он; да у његовој кућп његова воља влада, а само изгледа, као да га много не слушају; да његова жена пма ужасан респект од њега; да се у кући ништа не деси, што он не бн знао; да је он и сувише оштроуман, а да би га жена икада могла вући за нос; да он по који пут попусти због мира у кући, али