Звезда

3 Д А

БРОЈ 10

— Ја не, одговори Морсел, али сам већ спремио за тога што премоће моје покућанство! . Алн стрпљења!.. Че кајући добро сам изгладнео. Служећи свога госта, за време док овај јеђаше и пијаше са апетитом кога је појачала ноћ без сна, крчмар настављаше разговор: — При свем том, то, што се тамо догађа, по вас је доиста штетно!. Вала имање је да би се за њега могло узети дванаест хиљада Франака!.. Али, данас, ето ја први не бих дао више од сто педесет пистола. . Па онда знате шта бих ја радио? — Шта би сте радили? ■— Ја бих срушио грађевину... Кад не буде куће, неће бити ни духова!.. А толико таман вреди само земљиште. Видим те на што циљаш! помисли сликар погледавши га неповерљиво од главе до пете. По том гласно: — Да! да! али га но ту цену нећете добити ни ви, ни други когод! — Ох! повика Жером, ја на то и не помишљам!.. Ово што рекох, то је само тек да се разговарамо! V Ушав, као и прошле поћи у нечаету кућу, Марсел овог пута не лежв, само се премести у прву одају, да ту првчека походу духова; извади неку стару купусару коју, седнув за сто, отпоче читати према дампи, која се заклоњена не могаше с поља впдети. Прође један час, па и други; нико не дође. Поред његове лектире, узгред буди речено, мало занимљиве, и толиких цигарета. почеше му се очи склапати, и таман се хтеде предати сну, кад скочи, иотресен лупом удареног и баченог метала, која груну усред неме тишине као прасак грома. Али, као и прошле ноћи, никог!... а сви отвори хер метично затворени!.. Марсел отвори прозор и погледа на поље: зелено двојшште и пуТ осветљени месецом, беху пусти и у тишини. — И по други иут! узвикну сликарзатварајући прозор. Подиже своју кухињску батерију и леже у иостељу мислећи: -- Похода је свршена; ове ноћи они више неће до. лазити! Остатак ноћи беше миран и пзиграни сликар могаше с миром снавати. Чврсто је спавао и пробуди се доцпе у јутру. Прва му брига би да се да на ново испитивање своје нокретности, у нади да ће што пронаћи. То после повеће муке би без корпсти Отпоче да се љути и пеује помишљајући: — Има тунекатајна сплетка, која се не да докучити... Један је Факт, да се дух увек јавља у побочној соби а никад у оној у којој сам ја... Очевидно ме светлост издаје... Идуће ноћи радићу боље. Крчмар Жером дочека га са изгледом притворног сажаљевања. — И опет беше лупњаве код вас, јадни госнодине Марселе!.. Чули смо!... Ах, како бп ја страховао да сам на вашем месту! — Ба! немарно му одговори сликар, иоскидане су ми

рангљике, ја сам их опет окачио, немате се шта узнемиравати! — Тако је, алп што се тиче мене, ја бих се решио да је нродам пошто по-то, не бих даље кушао ђавола ! То беше увек исто иодваљивање; у души Марселовој иробуди се нека сумња. Ти, нрикане мој, помпсли он, мора бити да си умешан у ту аФеру, а твој циљ је да добијеш земљиште и кућу за четвртину праве цене. Видимте... Да, да! Знамо се! Не забавивши се даље разговором свршав доручак изиђе и оде својој кући. — Рђаво сам снавао, рече; хоћу да нробам ако могнем заспати. Он сиђе одмах у подрум. Тамо необичном пажњом. да се звук не би чуо, отпочне размештати дрва која се налажаху набацана у једном углу; не ноказиваше се ништа необично. Требало је дакле даље разгледати. Оде на гомилу боца, опет никакав резултат. Преостајаху још бурад. Беше их седам: четири доле ири земљи а три озго на њима. Полако носкида ове, потом размакну она доња... А тада... Тада, у зиду нри земљи, нојави се једна повећа рупа да кроз њу може човек нроћи! Не беше више сумње: кроз тај отвор неваљали Жером увлачаше се у нечисту кућу. Али како продираше кроз препреку од гомиле буради? Марсел испнта оно које беше нашао примакнуто зиду: од остраг данцета не имаше. И што се тиче предњег, оно се могаше покретати и то изнутраСве се дакле обелоданило! Једном ушав из суседног подрума тобожни дух се пењаше уз степенице, нодизаше поклопац и чињаше бруку од покретних ствари. Кућу, будући пуста, он могаше по вољи преметати. А од кад се њен сопственик настани, он се огранича на претурање стола и неколико шерпи. Овде се одмах јавља питање: како тај дух могаде извршити ово последње знатно дело?.. Не мари! мистиФикатор беше познат, требаше гајош само ухватити на делу! VI. Марсел ноново размести све и врати се крчмару. — Мислим, да још није доцкан да послушам ваш савет. — А! а! јесте ли размишљали? — Овде губим скупоцено време и све ће се свршити новредом живаца!., Укратко, тога је доста !.. Него да се разговоримо: земљиште са кућом вреди доиста дванаест хиљада; тесте ли се — на то решили. или колико би сте ми дали? — Ох! ја у опште нисам ни помишљао на то; ну баш да вас обвежем, дао бих можда до хиљаду и пет стотина Франака. — Ма дотераћете ваљда до две хиљаде? — Ах, то ни помислити!.. Ја купујем само земљиште а оно и не вреди више!.. — Најпосле разговараћемо о томе другом приликом. Све ће зависити од тога, како ће идућа ноћ проћи. Ако духови и опет дођу, а ја и опет видим нигде никог нема, вере ми! решићу се! Кад Марсел оде, Жером рече својој жени тарући рукама: — Ту је!