Звезда

број 11 V V V V V V V

Београд, 25 о^тобра 1898 г*г ТТТ^ГГГГГТТТТ^

год. и

• V V V 1 V V V '

^"^■ГТТ^ у ТТГ

ИЗЛА8И УТОРНИКОМ, ЧЕТВРТК01 I НЕДЕЈБО® Ц Е Н А ЗА 1 МЕСВЦ 1 ДРГНСКСЛЕС 1 НРТНА -Ф-' ПРЕТПДДТУ ПРИМАЈУ све поште у србши и иностранству

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Претплату треба слати Стеви М. Веселиновнћу проф. богословије НЕПЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ РУКОПИОИ ПВ ВРДЋЛЈУ 02 УРЕДНИШТВО СЕ НА/1АЗИ У МАЋЕДОНСКОЈ УЛИЦИ БР. 6

А А Л Л Л Л Л

—ј-ј-

ЛЛА.ЛЛ А А А А А А .А А А >

БРОЈ 10 ХТЈЕ*: Д.

УРЕДНИК : Ј АНЈ^О М. В ЕСЕ«ЛИНОВИТ^

БРОЈ 1С> ПЈ*. Д.

ЛЕТЊА ИОЋ. (Роберт' Рајнкк)

Минуо је данак хучни, Догала нојца тиха, чиста ; На небееном нлавом своду Везбројно се звезда блиста. И из сјаја магленога, Где се небо с земл.ом грли, Миле зраке земл>и тамној Жаље благо месед врли. Светом пОздрав мио струји, Земљу грли, иде да.г.е; То је тих и нежан пољуб, Који срце срцу шаље Што се кач тамњан иеи.е, К'о ан!,ео који своје, У даљини, над драганом, Уснављиве иесме поје. Све би могло весник бити, Еако поздрав земљом струји : Птица Нтици песмом пружа, С лиска на лпст шумом бруји; Небом плалим, земљом целом Простире се слатка тајна, Вал је валу исповеда, Звезди шапће звезда сјајна. Ноћи, где се такви дуси Спрам месеца крећу светом, Ноћи, где све клица, пева, Ваздух мири чистим цветом: Слава теби што састављаш, Трудећи се неизмерно, Вез обзира на дал.ину, Срца што се љубе верно! 0. Д. Мијалнови!.

СВЕ ЗА ЈЕДАН ДАН слика из београдског живоха

(свршетак) То те требало извести иа начин, да кума Јулка не осети да су те песме судбоносне за Салка,

па за то је њен долазак на ручак произвео забуну у Саветиних, јер не само што се о песмама није смело говорити у њеноме присуству, него ннсу јој смели због тих песама ни представити Салка као Салка. За то га представише као некаквог бележннка из Карловаца, који се упознао са Саветиним мужем кад су Бранва по други пут сахрањивали, прензвши му кости из Беча на Стражилово. Млада удовица волела је песнике. И она је писа:га песме и — кримнналне приче, па је за то сваког познатог јој песника нодвргавала својој критиди. Салка је ставила у ред пескика вишег ранга без ауторитета, јер су се њој његове песме, нарочито љубавне, доаадале, али шира публика није их радо чнтала. Он је био и леполик, а носио је дугачку косу а 1а Бранко, па је за то могао изазвати нежне осећаје у младе удовиде, која је, као што рекосмо, и сама била заношљиве — песничке природе. Њој се чак и то допадало што је Салко оставио драгу, па сад хоће да уништи сваку успомену на њу, старајући се да дође до оних љубавних песама, те да чпста срда може стати пред олтар еа својом „будућом", ма то и не била она са миразом. А код младих удовица врло често се распламти љубав у тренутку, па тако је било и у овоме случају, што оштром окј> кума Јулкином није остало неопажеко. те је што пре хтела сазнати да ли ће још вечерас бити каквс части, и употребивши по ручку згодну прилику, да зкак удовици да изиђе на поље. — Ама ко је овај чупави господин, упита кума Јулка удовицу кад су били у њеној собн? Не сећам се да сам га кад год код вас виђала, а изгледа да сте добро познати. Шта више, чини ми се да се ту нешто кува, ако се није већ скувало. Чини ми се, да је то залогај за тебе, госпођо бележниковице, а ? — Бог с вама, госпођо Јулка, шта ви то говорите! Та ви бар знате да се ја не мислим удавати, одговори удовица и превуче руком по челу, па се узгред погледа у огледало. — Али ти ми изгледаш нешто замишљена, као да се налазиш пред одсудним часом када треба рећи: да или не. Бога ми, ако је добар човек и има имањца немој се дуго размишљати. Они из прека