Звезда

СТР. 88

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 11

да је оиа рђаво васпитана; да то иикакво чудо није, кад се помисли каква јој је мати; да су њене кћери сасвим друкче унућене биле: да се снаја ништа не разуме у кућењу, не уме ни „млађима" да нареди, допушта да је куварпда ара и вара, а она нема очију, /јор је и сама расиикућа; да њеи бедни син, од како се оженио, врло рђаво изгледа, јер се у кући не кува као што треба; да би она, као жена, која је тридесет година бпла удата, била сигурно у стању, једној овако неискусној „нерсони" наћи се ири руци својим добрим саветима, и да ]е то нечувено не примити их: да снаја просто бесни са тоалетом и да ће јој сива за најкраће време упропастити; да она кокетира са нријатељвма свога муа.а; да нема појма о неговању деде и да се на своје дете, у опште, мало ооврће; да снаја не чини њезиног сина онако срећним, како он то заслужује; да је он и еувише доброћудан за оваку особу; да, је она, свекрва, још дужна, да оштро мотри на све, што се у кући њенога сина догађа, јер ова сурунтија од снаје нити је у стању нити хо!>е да ради, као што треба; да ће она морати, на неки начин, да сиречи посете синовљих пријатеља, нарочито секретара суда, јер — она је нешто ириметила; и, на послетћ-у, да ј е оиа најтрпељивија, најдобродушнија свек}»ва на свету. Шта ми&.ли иуница: Да је своме зету дала мустру од жене и да јој он није у стању бити довољно благодаран за своју незаслужену срећу; да она мора да заштићава своје дете од тираније њеиога мужа; да све иде наопако, кад се она не умеша у кућу и кад се у домаћим размирицама не нађе уза своје дете са својим старим искуствоИ; да је њена породица много отменија, него зетовљева; да је он један потуњени простак и веома суров човек; да не уме довољио да цени част и добити, које му је овака веза донела; да су зетови потребно зло, али инак зло; да њен зет има некакав особито неиодесан карактер ; да је чудан човек и да

треба да хвали Бога, што је наишао на овако јагње од пунице ; јер да му је друга-а-а м .! И, на послетку, ако хоће лепо — лепо, а ако не, нека зна, да њена кћи није без крова над главом и да има ко ће се за њен хлебац старати! Шта мисли дете: Да то ужасно дуго траје, док се не норасте; да су учитељи изабрали свој позив проето из урођене накости; да на небу изгледа, као у посластичарници: да „Ашир" мисли човечијим језиком; да је он — „Ашир" — веома срећан, што не мора да учи граматику; да су велике сестре зависти достојна створења н нису биле ннкад мале; да су срећне,што имОФицири доносе бонбоне и колаче; и, кад лиће он да порасте, надаињему оФицири доносе бонбоне и колаче; да новац расте у татиној гвозденој каси и да тамо треба само бркнути; да је за чудо, што сиромантна деца пе воле, да се лепо облаче и да су они особнто срећни, што смеју ићи боси; да је такође чудновато, како су све мајке и оцеви били у својој младости онако добри и послушни; да нисмоноша узме писмо, па га однесе сам у Смедерево или у Крагујевац; да су бакаши најсрећнији људи, па иосле њих долазе они, што продају играчке; да се кокошке и гуске разговарију; да ситне хартнјце, што се но.који пут нахватају но телеграФ&Шм жацама, нису ништа друго до депеше; да су месец и сунце за небо ириковани: да су војници, са којима се уз нут њихова. дадиља забавља њена браћа; да деца, која су са свим добра, дају рђав нример, је]> се увек стављају као углед другииа; да је то неразумљиво, зашто не би место снега надао шећер? да он просто не разуме, што његов тата не пушта змај и не игра лопте; да, кад се ве(» норасте, није потребно слушати, нити имати икакве врлине; да се главна драж зрелосги у томе и састоји; и... ко би, најзад, ногодио све дечије мисли?! ј. угричиј!.

ОГЛАСИ У „ЗВЕЗДИ" „Звезда" ће од 1. новембра почети да домоси ж огласе... Читаоци њени неће отуда ижати никаква ужтрба, јер ће се огласм жтамнати на нарочитиж корицажа. Обраћа се пажња нажиж трговцижа и свима, којима огласи требају, да ће „Звеада" у тож ногледу завести једну новину, која ће учинити, да ће се огласи не сажо чувати, него да се морају и редовно читати. Од ове 1»е новине имати у исто време и читаоци добити, јер ће се материјал за читање и зиатно нрожирћти и бити јож занимљивији. Дене огласима биће умерене. Дена листу остаје иста. У Београду продаје се лист сам о код продаваца на број. САДРЖАЈ: „Летаа но^" (паска) — „Све за један дан" (свршетал) „Из Хајне-а" (песка). — „Где поморанџе зру" (наставак) — „Посдедае писмо" — „Мнсли разнодике"

Власник Ст. М. Веселиновић. Штамп. Св. Никодића об. венад бр. 2.—Београд. Уредник Ј. М. Весе.шновиђ.