Звезда

СТР. 90

3 В Е

3 Д А

БРОЈ 12

да јО наредба од кишега дошда нижем тек погледам, а војник нротрчи к]>оз ходник из једне канцеларије, и унадне у другу. Сад опет у тој др.угој настане граја и опет се чује громко неколико иута: „разумем!" изговорено разним глаеонима, и опет нојник истрчи, иде у треће одељење. Зазвонл у командантовој кавцеларији. Бојник уђе. Настаде неко потмуло мумлање унутра, а после тога се војник продера: „разумем !" Онда иза!)е сав запурен и чисто одахну од неког страха, што је тако срећно свршио. — Улазите, ко хоће господину команданту рече н обриса зној с чела. Уђем ја први. Командант ме дочека седећи за столом, а пугцећи цигару на ћилибар. — Добар дак — цоздравим га при уиаеку Шта је? — рече он тако страшним гласом, да ми ее одсекоше ноге; чисто осетих како се љул>ам. — За што вичете, гсснодине?! иочех ја, прлгго се мало прибрах. — Зар ћеш ти мене учитн!? Напоље се вуци! — викну он још Јаче, и тресну ногом о под. Осетих како ме ноди^оше жмарцн, а мој патриотски жар као да неко аолн водом, али се ииак надах, да ће другоја.чије. бити, кад. му кажем гата хоћу. — Ја сам дошао да служим војску! — рекох нун иоиоса, исправљсн, а, гледам га нраво у очи. — А, војии бегунац, чекај. ти мало, такве мп и тражимо! — .цикну .и зазвопи у звоно. ''От>1брише.,се једпа. врата с .лсве страие од његобог с ола, и појавн се 'наредник: Исправио ее, ди; ао главЈ ,. шбечио. очи,. руке цршБубио ; уз бутине, корача ближе њему, и луна' тако јако,' да уши за.гдуцу; заустави ,с.е, тресну, .ногом, и у проииСном ставу, као окамењен, изговори гласно : .— Наиоведај !-е, господин^ иуковннче.! — Овога овде води одмах, ошишај га, обуци и затвори.у фијоку;! — Разумем! — .Ево модбе, модим цае. јЈа ннсам бегупац, него хоћу од сво : 8 лоље. да' сдужим војску- велим ја, а сав ее : тресеи, хотећи му опом етилизацијом ноказати своје осећање. — Ииеи бејуиац? Па шта хоћеш с'т6м модбом? — Хоћу да, буд-ом врјннк ! 0.-; се устури мало натмаг, зажмири на једнб' око. и заједлшвим тоном изговори. — Дабргме,.оће. човек. у војеку,!... Хм, тааако, дакле!... То онако' тек са еокака, па .хајд у касарну, да час нре одслужцм, као да је овде нека јурија!.. — Сад ми је рок. Не познајем те, и нећу да чујем... — иоче комаидант. а у том уђе један официр са некаквнм актом, —• Бидите тамо у списку регругованнх, кадје овај упасан — рече он офицнру, п ноказа руком на мене, иа погледав ме упита: - Како се зовеш ? ! —

Ја пружим молбу. — Шта ће ми!те твоје трице?! — викну и удари руком моју молбу, те она паде на под „Ух, онако китњаст стил!" — помислих и заборавих да кажем име од неке туге. — Како се зовеш, што не говориш! — дрекну он. — Радосав РадосЖ1&вић. — Видите у списку регрутованих — нареди официру. — Разумем! — изговори овај и уђе у своју канцеларију, иа викну једног од млађих официра: — Бидите у књнзи регрутованих, налази ли се неки Радисав? Разумем! - викну тај други ефицир и изађе у ходник, па дозва наредника и заповеди то исто. — Разумем! одазва се громким гласом. Наредник то исто заповеди поднареднику, а овај каилару. каплар једном вОјнику. Само се чује како пуцају кораци, зауставе се један пред другим и све ее заврши са громким „разумем!". — Списак, спииисааак! — зачу се ио целом надлештву, и иочеше лупарати скндајући силне дењкове с нолица. НТуште листови, тражи се ревносно. Дов се све то дешавало, ја сам стојао у једном ћошку командантбве канцедарије, не смејући пи да дипгем, тако ме неки етрах обузео. Командант седи н нуши претурајућн неке лнстове по бележпику. Нстим редом како је издата наредба, дође од приликс и одговор, самр што је сад пошло од иајмлађег, н дошло до наредника. : Уђе наредник команданту. — Шта је? — Част ми је извест јти господина команданта да је тај војник, ког^' смо Трбжила у епаску умро! ; Ја се обнезмаеих, н чиото бејах готхУв у онсј забу'н'и и 'страху чак и т > иоверо ;ати. Тај Појни^ умро!.,' рече команд*ант. — Али ја сам 'жпв!' ---''викием уилантеко. каг» да се збиЉа отимам од смрти. Хајд, иди! Тп. си за мене мртав ; ие иостоји ! па ећетуј док те ошнтина ие уиути! ,— Ја вас уверавам. да сам ја тај... Нисам мртав, ево ме! '— Наноље,' зар у списку "каже: ...мртав" , а ти да мб увераватп! ? Шта сам знао радити н> го изиђем.

Отишао сам кући -(живео еам у другом мест} ) и за пеколико дана инСам могаб" дбћи себи. Нијемн више иа ум падало, да пишем модбе. Није'ирошло ни три месеца од то доба, а етиже акт од комаиде у нагае' место, да ме опи!тина упути у року од двадесет и четири- часа. Ти си иојни бегуваЦ —• рече ми један капетан коме ме одведе војник. Ја му исиричам целу ствар, шта се десило, кад сам. се јављао комаиданту.