Звезда
СТР. 120
3 В Е
з Д А
БРОЈ 15
Ко рано рани, две овце сиса. * Шест дана кради, а седми се слади. * Љуби свога ближњега, ако нвси рад, да и он теби то чини. * Ко грдан талас један једини, По морској да се ваља иучини. * Ако те ударим — кајаћеш се; Ако ме удариш — кајаћу се. * Ако коза лаже, тепсија је ту. * Већ из густог луга купе се хајдуци. Ш. Мудре изреке. Кад падне киша обично блато је Па тако и то... управо... на знаш како је. * Кад свиреп тирјанин узбуни м' крв, За слободу ја сам прв'!! * Кад зорорујна зарумени зора, Сваки сиромах... у толико пре! * Богат је. богат, има пара доста, Лепога квартира и доброга коста! * Кад много идем спопадне ме глад, И помислим: Боже, што нисам какав курјак млад?! * Курјак је курјак, љутовида звер, Зверова се гнушам, човек сам ја јер, * Шхо неће ко' год, да ми да на дар, Ако ништа друго оно банку бар? * Боље и мртав нијан, него мртав трезан. Лиреке песме А. Праве пеоие 1. Ах, драга. још једном Жарка ноглед У срце моје умочи: Па, кад већем немаш куд, Заклопи бајне очи, И у љубав екочи! о Узбуркано море, И на њему лађа, А моја драга Гађа ли, гађа... срце боно. 1аше са , ' "не лађе ^ м ће је оно ^авне крађе.
3. Седео сам тако ја За асталом, да: Ба асталу моме слика А сахат чини така — тика! Така — така — тика — так, Така — тика — так. Шта је љубав, љубав грозна Не мож' знати свак. 4. Узбуђено срце моје, Зар ти немаш речи ? Ако не знаш говорити, А ти, барем, вречи! 5. Ах, да ми је једна женска, Да с' оженим њоме, Па би било тешко томе, Који б' дир'о жену коме! 6. Кроз поноћ нему и густо грање Ко да се чује неко пискање; И што ја ближе уз густо грање, Пискање бива све тање и тање, Уз густо грање... Тање, таше!.. А када већ ја сиђо с пута То змија нека жабицу гута Украј пута, Гута, гута... Ох, лакше само кроз густо грање! 8 : Још бих певао млађан ја; Али није лако. Не може се певат то Тек макар како! Б. Натписи. 1. На гробу једног покојног нријатеља: Е, мој драги пријатељу стари, Зар ти мислиш неко штогод мари, Што ти некад ниси био ту, А сад си ту?.. И многа зима и јесен ће проћи, А ти ћеш бпти ту! 2. Једнож научнику: 0, човече, који много знаш! Па шта?.,. 3. Једној госпођици: Сећаш ли се, душо лепа, кад ми рече: „Свињо безобразна!" Како сам се стресо, И узвикно, да свак зна: „Не је'м свињско месо!" 4. Оседелом родитељу: (кад се здрписмо због парчета пите)