Звезда

БРОЈ 15

3 В Е 3 Д А

СТР 119

митивно и више проводи по шумама у скитњи, него код куће — у раду. Због влаге и опасних зверова граде се тамо куће на високим брвнима, повисоко од земље, а на вратима се удешавају уске, плетене лествиде, које служе за Јлазак у дом. Становницима те покрајине даје се прилика да велику евоју уздржљивост замене неограниченим весељем само у два случаја: при свадби и погребу. Отуда свадба и брак у опште има у Киријанамаца велику важност. И она је у толико већа у колико је брак ретка ствар. А брак је опет ретка ствар зато, што овоме свету јохи није нозната вештина развода брака, нити ступања у други и трећи брак, нити ступања у брак са више жена од једанпут (многоженство). Да не би ко год иомислио да у овог народа морални појмови стоје високо, те се нротиве нобројаним установама, — довољно ће бити да се зна, да се брак тамо не сматра као црквена установа. а још мањо — као акт чисто грађански (у смислу „грађанског брака"). Али, и ако се брак овде не сматра ни у смислу тајне ни у смислу грађанског акта; и ако он није уједињен ни с каквим религиозним офкдама; — опет у Киријанаму постоје домаћи и осо^ • да%чаји при свадбама. На првом 4»р( жац оменути, да је избор невесте и младожењ ? з 'сваког учешћа родитеља и родбине Н т ' бир^себи жену; изабрана девојка такође има . , : Ул.а „поклања своју руку" ономе, којега

ац.'"Се овако слободно постигне споразум међу брачонда младожења, у пратњи своје родбине, полази (евестиној кући. И ту му долази на ред најважнија ствар: ;а се попне но лествицама у кућу. По обичају у тој нрилици, њему много сметају да уђе у кућу. А сметају му иросто због тога, што невеста тиме кунга његову вештину и способност. Она норучује да јој дође један од најјачих рођака, те да изврши овај чин. И ту обично ностаје права борба, у којој"младожења, ако је невешт, сломи врат, или бар — добро се осакати. Ако ли се деси, да рођак невестин и чувар домаће лествипе, не одоли лукавству младожењином, и призна да је побеђен, — онда се захори радостан урлик и у кући и ван ове; настаје пијанка, и тиме се завршује сва свадбена церемонија. У случају, ако младожења није довољно јак ни вешт да се уснне по лествицама у кућу, његову улогу узима на се ма који од његових рођака, вачан томе нослу. Тек ово последње није баш „озакоњено" ни увек допуштено: Киријанамци не воле тај обичај, који је у осталом, у новије време и ночео да се практикује. ' -----

113 СТАРЕ КОРПЕ Заборављени списи „непривнатог' писника.

У нрошлом саставу о нашем песнику обећао сам изнети нред ноштоване читатеље само још његове „мудре из реке". Али иретурајући по корпи иаиђем, Бога ми, на повећи број његових радова, сређених у групе. Ту има: не-

довршених слика, народних посдовица, мудрих изрека, лирских песама, једна новећа прииоветка и једна помања драма. Ја ћу вам драму и приповетку опростити, а из остаттих група пробраћу што је најбоље и донећу под овим натписима: I. Недовршене слике. II. Народне иословице. III. Мудре изреке. и IV. Лирскв аесме (са иодгруиом: „натииси"). I. Недовршене слике. Из ове ће групе бити, мислим, доста, ако изаберем само ове лепе и интересантне: Мисли о животу. 1. Ја нађох једном хартију, белу, ах, белу, белу... Филозоф какав рекао би, крпица да је то; Ал' ја га питам некако, би ли то смео рећи још когод, к0?... Па опет, можда и није тако, барем — не... јер зар пије лепо речено, да је живот то јест, управо... или боље рећи... ах, а ко би то знао? Та у толико нре, у толико пре... 2. Еј, пало иње на воће на цвеће... А човек живи хоће —• неће хоће — неће. Нити пита, ко га из гроб' вади, нити ко га меће. Па као оно шеталица, само шеће, само шеће,,. Хоће, неће... Шеће, шеће. 3. Благо оном, који добро живи — имао се рашта и родити... 4. Шта је човечија глава? — Ништа... Ако падне камен на главу -- тешко глави. Ако надне глава на камен, опет — тегако глави. Ах, — тетко мојој глави!... 5. — Де ми каж'те, јесте л видли Оно грдно силно море, По њем бура кад заоре II посеје семе смрти? — Нисмо. — А јесте ли буре видли, То страшило овог света, Кад по тами лови С муњом и громови ? — Нисмо. — Нисам ни ја! Ха, ха, ха! 6. Живот је као оно торбица: што више мећеш у њу, више имаш. А кад једном умреш, онда си — мртав. II. Народне пословице. Где су многе бабице, ту је велика конкуренција. •* кроз веАко ]е нита по]едева, рог не лаже. ' ротињске и радионице. ,е грехова и