Звезда

Стр. 162

3 В Е 3 Д А

Број 20

Ја мислим да моја мати имађаше право, да је то љубав одакле и чиме треба све почињати, и да љубав чини чудеса. Жена, која уме љубити, права жена, има преимућство да зна множину ствари, које није никад нарочито изучавала, и да научи још много других и не знајући како. Ја сам мишљења г. Штајнталовог, да ће, ако праве жене буде нестало, то бити ненакнадими губитак; наше докторесе, ма нам и највећу част учиниле, неће нам је моћи заменити, тако да ће увек бити на овом свету нечега што ће храмати.

ЗАНИМЉИВЕ СЗНПТИКСХЛ^Н!

Како се пишу чланци. Један^новинар прича ово : Петак је, мајка не ради. Напољу ужасна помрчина. После вечере, ја сам преводио некакав »ужасан догађај на жељезници«, за сутрашњи број нашега листа. Сестра на једном крају стола плете и чита вечерње новине. Мајка метнула наочаре, раширила »илустроване вечерње«, за један метар далеко тако, да нам обома заклони светлост. Испод пећи дремају два мачка.... — Ама хоћеш ли једном оставити те новине! — Ко, ја? — пита мајка. — 11а ти наравно, видиш да ми заклањаш светлост. — Е, е! ево, де, — наставља мајка скидајући наочаре и трљајући очи превијеним палцем. — Јеси ли видео, бога ти, ово чудо опет! — трамвај опет начинио русвај! е баш је страшно! — Добро... Опет тишина. Мајка преврну два три листа, па као да се сети да ће опет заклонити светлост, брзо их остави. Мали се мачак мало протегли, затим се опет спусти и настави предиво. — Је ли било и данас вучење ? — Какво вучење? — Лутрија. — Јесте. — Па опет ништа а? А колико још траје? — Ама молим те, мајка, немој ме једнако запиткикивати, остави ме на миру. Видиш да имам посла, мани ме! — Ех! добро де.... И опет тишина... Сестра шугану, — преврнула лист у том јој испаде иета игла; почеше да траже, да пипају. аја, нема је. Мајка, да би учинила томе крај, диже лампу са стола и, мој „страшни догађај« застаде. Нађоше иглу, ламна се врати поново, сестра изброја гласно док увуче иглу, ја пишем и даље. Мајка се већ заборавила. —- Је ли бога ти, дете, па шта их, ког ђавола, држиш кад немаш хасне. Трошиш само паре !... ■— Ама шта? — Па ту ђаволску лутрију. Ја ћутим. Знам, ако почнем оде у бесконачност, сетим се — петак!...

Мајка се охрабрила ћутањем па наставља: — Ја! то ти је баш права мамипара! Добиле неке пиљарице, тестераш, кочијаш! Ко зна шта они тамо мувају, не знам само што то не забране... — Ама није, мајка, зна се то, има државна контрола, — одговара јој сестра, не могући одолети јуначком срцу. — Ћути, бога ти, дете!... Аја, видим ја да овде од рада нема ништа! — Дај лампу у другу собу, — рекох, видећи да ће тек сад одпочети разговор, јер сестра беше свршила чнтање, па уситнила "нешто с плетивом, спремајући се за разговор. У другој соби наставим рад, врата отворена. Видим мајку како разговара и свакога часа, преко наочара погледа на мене. Само ако нам се погледи сукобе, ево ти конверзације. — Шта тражиш, дете ? — пита одмах. А ја баш ништа нисам тражио. — А знаш шта је ново, звони мајчин глас, — долазио Моша, продала сам му онај велики капут за петнаест динара, блузу за осам; а онај капут и панталоне не дам му, даје ми само банку... А могао би» и ти оно' још да носиш, него што си ђаво!.... Ћутање... — На струк неће да узму!...

* * Сутра дан, у листу је штампан овакав превод: „Стрчшан догађај*. Међу најгрознијим и највећим катастрофама у овој години, долази без сумње она на француској железници »1\ т оп1«. Класна Лутрија из целе околине присуствовала је овом догађају. Није било места ни штрикаћа игла да падне. Пиљарице, кочијаши, све је то добило по нешто за рад. Бележе се многи смртни случајеви, рањеника безброј. Државна контрола била је врло слаба и, ма да су вазда нешто мували, ипак би им требало забранити | вожњу... Стари велики капут и блуза и све старе хаљине ј које су биле у фургону, ваљало би продати, сем оних на | струк, пошто се више не носе, јер проузрокују излишан говор, а и потпомажу пожар, на случај овакве несреће«.., А1к.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ Ових дана издала је издавачка књижара Отона Драјера у Берлину Сгипс/гп^е гиг Ке/огт ип<1 КосИЈГсаНоп с!ез УбЊеггесШез од дра Едварда Левсатала. Дело се бави о питањима, која ће третирати конференција о миру, којој је иницијатор Никола II, руски цар. У берлинскоме Ме!горо1е — Ткеа1ег-у давана је Вајнбергова Шшпеп — Магу, која је постигла велики успех. За немачко иозоришше у Берлину написао је Стеван Вакано комедију Машерино срце , за коју веле, да доста обећава.

Садржај; „ Збогом... Збого.н!" (песма) — „Циганче" (наставак) — „Ружи у јесен" (песма) .. тт „.,,,*,,,,,± ј „ — „Шта мисле немачки професори" (свршетак) —

„Тутмел и Денестер" — „Позоришна хроника из књижевности и уметности.

— „Где поморанџе зру" (наставак) „Занимљиве ситнице" — „Белешке