Звезда

Број 26

лико је Максим Дијас изгледао чудноват, и та сумња будила би у мени све облике страсти. Било је периода у којима ми се чинило да га губим са свим, мрачних иериода усамљености, очајања; а, можда, можда ме је у то време он љубио више, а ја не разумевах загонетку. И тако, мало по мало, цео мој морални и материјални живот припаде мом љубавнику; ја осетих тада да ми само његова љубав даје сласт животу, и даје он једини човек, кога ја могу љубити. * ❖ * Потпун љубавник а и невера. Чини ми се да је узалудно да вам описујем колико сам патила, кад сам први пут дознала за његово неверство. Мислила сам да ћу умрети. Бејах му толико верна, тојшко заљубљена у њега, толико чврсто везана за њ, да су сви осећаји у мени били сурово увређени, рањени, и из тих рана текла је крв. ЈБубав, чиста љубав, таштина, искреност, свака стварчица била је увређена тим неверством. Он одрицаше увек, непрестано, чак и пред доказима; и то његово одрицање које ми се чинило као каква дрскост, дражило је у највећој мери моју бесну љубомору. Доцније појимах колико је нежности и колико поштовања било у том одрицању неверства. Али у оној ужасној сцени бејах изгубила главу! Оставих га, онако. Не хтедох више да га видим; избегавах га. Неописане муке! Бејах презаљубљена у њега и цела моја душа као и моја особа беше његова. Замислите, дакле, колико сам морала савлађивати саму себе да га не видим, да му не пишем, да не изговарам чак ни његово име. Атмосфера његове љубави задржавала се око мене. Он се непрестано појављивао онде, где је мислио да бих могла бити ја, те тако, мало по мало, морадох да остајем код куће, нли да идем пустим и удаљеним улицама, клонећи се света. Он ми је и дал.е писао и ја не имадох начина, да му то спречим, док сам се ме*ђу тим с великом муком савлађивала да не читам његова писма, која стојаху недодирнута у једном орманчићу. Све улице, све куће, све ствари причаху ми по неку епизоду наше љубави; он ју је ставио свуда; он ми је непресгано слао ехо своје страсти, као да ме никад није изневерио нечасно, простачки. И све без њега чинило ми се мрачно и пусто; узалудна свака сласт живота; узалудно протицање времена; узалудан сам живот. Сваки други човек беше ми одвратан; Максим Дијас, мој потпуни љубавник, беше ме раставио од осталог човечанства и држао ме је за себе, сву за себе, тако да никад, никад, докле ми год крв у жилама тече, не може за мене постојати ни један други човек као љубавш-ш. И ја му опростих његово неверство. Услед каквих обмана надвладах себе, не знам добро; услед какве неизбежне потребе љубави и љубави Максима Дијаса бејах тако слаба, знам добро, али вам не морам објашњавати. Знам да опет постадох љубавница Максима Дијаса, једног дана, онако, природно, кад ме је срео и ја немађах снаге да га избегнем; једнога дана кад ми се учинио тако тужан и тако заљубљен, да ја рекох сама себи, да би било лудо и грешно бежати од среће, па ма каква •била та срећа. Максим Дијас ме је љубио, бејах уве-

Стр. 207

рена; тајна његове поновне победе била је увек у љубави, од које беше створена есенција његове душе и његових живаца! У овој поновној љубави имамо сјајних, незаборавних дана; на свом самртном часу ја ћу моћи да све заборавим, али ти дани биће ми у памети и онда, кад ми се у самртној борби стану указивати разна привиђења. Он ми се клео, да ме не би изневерио никад, никад више, да ако је погрешио — није више могао да пориче, било му је немогућно — то се десило онако, а да он то чак и не зна. Онако! Чудна реч, зар не? Он је хтео да ме увери, да је неверство потекло инстинктивно, да ме је изневерио нехотично, шта више против своје воље. Зацело против своје воље, јер мејељубио. Онако! Шта да вам кажем? Максим Дијас изневери ме по други иут и још теже ; а што је овај други пут удар био слабији, моје достојанство је било јаче. Он је опет одрицао, говорио је да није, и то као какво дете; на моја заклињања бледео је и одрицао непрестано. После тог другог бола, веома растужена, али умиренија, почех анализовати сву своју несрећу. Са свим мирно измерих љубав, којом сам љубила и којом љубим Максима Дијаса; измерих његово неверство, време и околности. Хладно спустих се у своје срце и опппах ланац који ме везиваше за Максима Дијаса; учини ми се нераскидљив. Ми1швах да, кад бих отишла, отпутовала, кад га не бих видела никада више, да бих прекинула тај ланац; али ако бих остала онде где је он, да би ми довољно било да само видим свог потпуног љубавника, па да будем његова поново. А, кад бих отпутовала, зар можда не бих зажелела да се вратим у његова наручја? С највећом хладноћом, видећи да је то неопходна потреба, реших да му поново опростим, и да увек, увек будем његова љубавница, уз пркос сваком неверству. Доцније, кад сам га боље упознала, била сам а и сад сам праведнија према њему. Ако се хоће потпун љубавник, мора се поднети неверство, трпећи у души. Неверство је једна од особина потпуности у љубави. То је болна истина, али тако је. Истом својом потпуном љубавничком природом Максим Дијас потпре тај инстинкт несталности и, на послетку, он не вара ни једну жену, па чак ни мене, баш мене много мање но све остале. Јер он је увек силно заљубљен у жену, коју каже да љубп, како то доликује сваком потпуном љубавнику. Веран љубави, створен од љубави, он не лаже никад, кад говори о својој страсти. Веран, несталан и потпун. с тајшјанског ЈУ^их. подрић.

псозоршхгна 2роника Репертоар — „Шелеров Пансијон", шала у 3 чина од Лауфса. Превод од Мпх. Р. Поповића. Ништа мождатолико не илуструје несређеност п јадно стање нашег Позоришта, као његов репертоар. Свакој се рђавој радњи може наћи нека побуда мање више

3 В Е 3 Д А